Nato: Prisustvo Kfora ključno za stabilnost Zapadnog Balkana, podrška dijalogu Beograda i Prištine

Održiva stabilnost na Zapadnom Balkanu i Misija Kfora na Kosovu ostaju strateški prioritet i visoko su na agendi Natoa, navedeno je u godišnjem izveštaju o aktivnostima Alijanse, koji je danas u Briselu predstavio generalni sekretar Mark Rute.

„Prisustvo Natoa na Kosovu ključno je za stabilnost regiona Zapadnog Balkana. Mandat za ulogu Alijanse na Kosovu proističe iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, usvojene 1999. godine. Od tada, snage pod vođstvom Natoa na Kosovu (Kfor) rade na očuvanju bezbednog i sigurnog okruženja za sve zajednice na Kosovu, kao i slobode kretanja. To čine u tesnoj saradnji sa Evropskom unijom, Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim akterima“, navodi se u godišnjem izveštaju.

U ovom izveštaju se, između ostalog, navodi i podrška Natoa dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

„Nato nastavlja da podržava normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, posebno kroz dijalog Beograd–Priština uz posredovanje EU, koji je ključan za izgradnju trajnog mira u regionu“, ističe se.

Ocenjuje se da je tokom 2025. godine, Kfor obezbeđivao stabilnost u uslovima pojačanih tenzija na severu Kosova i promenljivog strateškog okruženja.

„Zaključno sa oktobrom 2025. godine, 33 saveznice i partnerske zemlje obezbedile su oko 5.200 vojnika za Kfor, uključujući i rezervne snage na terenu. Tokom 2025. godine, četiri saveznice ponovo su počele da doprinose Kforu. Dana 3. oktobra 2025. godine, general-major Ozkan Ulutaš iz Turske preuzeo je komandu nad Kforom od general-majora Enrika Barduanija iz Italije“, piše u izveštaju.

U ovom dokumentu, koji takođe analizira bezbednosne rizike za Alijansu, Rusija se pominje kao najveća i najdirektnija pretnja.

„Rusija ostaje najznačajnija i najneposrednija pretnja bezbednosti u evroatlantskom prostoru. Tokom protekle godine, Rusija je nastojala da testira našu bezbednost i izazove naša društva, bilo kroz povrede vazdušnog prostora, sabotaže i zlonamerne sajber aktivnosti, ili političko mešanje i informacione pretnje. Odgovor Natoa na neodgovorne provokacije, bilo od strane Rusije ili drugih aktera, bio je jasan, brz i odlučan“, dalje se navodi u izveštaju Natoa.

Generalni sekretar Mark Rute pomenuo je povećanje izdvajanja za odbranu za 20 odsto, ističući da su članice na dobrom putu da dostignu plan o povećanju ulaganja na pet odsto BDP-a. To je bio i zahtev Sjedinjenih Američkih Država, koji je dogovoren na poslednjem samitu u Hagu, u Holandiji, prošlog leta.

Godišnji izveštaj, međutim, upozorava da bi u slučaju da Rusija odluči da napadne neku Nato zemlju, verovatno ciljala energetsku infrastrukturu, ali je Rute rekao da je Alijansa spremna da odbrani svaku članicu.