Misija Oebsa: Napredak u postupcima za ratne zločine mora biti praćen jačim merama zaštite i većom procesnom doslednošću

Misija Oebsa na Kosovu predstavila je danas Izveštaj o praćenju sudskih postupaka u predmetima ratnih zločina na Kosovu u kojem je analizirano 48 predmeta koji obuhvataju 138 optuženih o kojima je odlučivalo Specijalno odeljenje Osnovnog suda u Prištini u periodu od 2019. do 2025. godine.

Kako se navodi u saopštenju Oebsa, u Izveštaju se konstatuje napredak i navode „primeri dobre sudske prakse i nastojanja sudija, tužilaca i advokata odbrane da primenjuju garancije pravičnog suđenja u skladu sa međunarodnim standardima“, ali se napominje da napredak u sudskim postupcima mora biti praćen jačim merama zaštite, većom procesnom doslednošću i delotvornijom podrškom žrtvama i svedocima, kako bi postupci mogli da doprinesu suštinskoj pravdi usklađenoj sa pravima.

Izveštaj je utvrdio i niz stalnih izazova koji utiču na delotvornost i doslednost postupaka, što obuhvata dugotrajna odlaganja u vezi sa nepojavljivanjem svedoka, promene u sastavu sudskog veća, kašnjenje u obelodanjivanju i prevođenju dokaza, kao i logistička ograničenja.

Takođe, izražena je zabrinutost u vezi sa kvalitetom i nepostojanjem individualizacije optužnica u nekim predmetima, kao i zbog izazova u vezi sa dokazima i procesnim pitanjima koja se javljaju u postupcima vođenim u odsustvu.

 Šef misije Oebsa Džerard Mekgark rekao je na konferenciji za novinare da Izveštaj odražava sedmogodišnji rad na sistematskom praćenju suđenja za ratne zločine na Kosovu u periodu koji, kako je rekao, obuhvata prelazak zahtevnijeg oblika suđenja sa međunarodnih hibridnih mehanizama na lokalne institucije.

„Prenos predmeta sa Euleksa, kao i uvođenje postupaka u odsustvu, bile su neke od inovacija. Konačnu formu dostiglo je 17 predmeta. Takođe, konsolidacija uloge suđenja za ratne zločine je sama po sebi povećanje. Konačne preporuke imaju za cilj da podrže kontinuirane napore za jačanje sprovođenja pravde u skladu sa međunarodnim standardima. Izveštaj takođe napominje da je tokom perioda izveštavanja broj postupaka za ratne zločine povećan i da su ovi slučajevi predstavljali praktične izazove za sudije, tužioce i advokate odbrane. Identifikovani izazovi uključuju kašnjenja, zabrinutost zbog kvaliteta i individualizacije nekih optužnica, izazove u vezi sa dokazima, probleme sa otkrivanjem dokaza i prevodom, kao i postupke koji su održani u odsustvu“, rekao je Mekgark, prenosi Kosovo pres.

Neveo je da su podaci pokazali da je jedno od pet ročišta odloženo zbog nepojavljivanja svedoka, da je skoro četvrtina predmeta koji su stigli do suđenja bila „pogođena“ promenama u sudskom veću, a postupci su ponekad morali da počinju ispočetka.

„Odloženo otkrivanje dokaza ili kašnjenja u prevodu odložili su polovinu ovih predmeta. Ova pitanja nisu samo tehnička, već ulaze u srž redovnog procesa i utiču na poverenje“, rekao je Mekgark.

Zamenik ministra pravde u tehničkom mandatu Genc Nimani rekao je da je za Vladu Kosova „rešavanje ratnih zločina bio prioritet“.

„Po preuzimanju mandata 2021. godine, postavili smo svoje prioritete. Međi prioritetima su i rešavanje ratnih zločina i tranziciona pravda. Dakle, tranzicionu pravdu smo postavili među strateške prioritete Ministarstva pravde, sa ciljem da se obezbedi što sveobuhvatniji pristup suočavanju sa prošlošću, odgovornosti, dokumentovanju zločina i ostvarivanju prava žrtava. U tom smislu, u okviru naših nadležnosti, pored brojnih izazova, već smo uspeli da postignemo konkretne rezultate, koji su naravno povezani sa oblašću ratnih zločina. Saradnja sa međunarodnim mehanizmima, uključujući Oebs na Kosovu, ostaje još jedan važan stub ovog procesa. Ova vrsta praćenja pomaže u jačanju institucionalne odgovornosti i odgovornosti, povećavajući ne samo kvalitet sudske prakse, već i poverenje javnosti u pravosudni sistem“, rekao je Nimani.

Predsednik Vrhovnog suda Fejzulah Redžepi smatra da nije učinjeno dovoljno da se počinioci ratnih zločina privedu pravdi, navodeći da ima hiljade svedoka koji su umrli, a da uopšte nisu ispitani, kao i da postoje slučajevi u kojima iskazi svedoka nisu pravilno dokumentovani.

„Imamo dokaze koji su vremenom izgubljeni ili oštećeni. Takođe, imamo pojedince koji su aktivno učestvovali u utvrđivanju ratnih zločina, za koje još uvek nije vođen postupak. Ovo je stvorilo paralizovanu situaciju, gde država nije zaista završila svoju misiju. U ovom slučaju, ne možemo kriviti samo Specijalno tužilaštvo, pošto mu je dato ovlašćenje da goni ratne zločine, a njihovi kapaciteti su bili ograničeni. Nedostajala im je odgovarajuća podrška, posebno ljudski resursi. Sa brojem tužilaca angažovanih u gonjenju ratnih zločina i sa pomoćnim osobljem, bilo je nemoguće. Obaveza je svih institucija da imaju maksimalnu posvećenost kako bi gonjenje krivičnih dela ratnih zločina dobilo punu pažnju“, rekao je Redžepi.

Vršilac dužnosti glavnog tužioca Agron Ćalaj je kazao je da postupanje u slučajevima ratnih zločina predstavlja jedno od najosetljivijih i najzahtevnijih područja krivičnog pravosuđa.

„Za tužilački sistem, ovo zahteva ne samo institucionalnu posvećenost, već i profesionalizam, nezavisnost, nepristrasnost i puno poštovanje zakona. Ovi slučajevi zahtevaju pažljiv i odgovoran tužilački pristup. Uloga tužilaštva je da istražuje i goni sumnje na teška krivična dela, ali istovremeno da osigura da je svaki slučaj predstavljen sudu zasnovan na dokazima, precizno pripremljen i predstavljen u skladu sa standardima pravičnog suđenja. Tokom proteklih nekoliko godina, Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo preduzelo je važne korake u postupanju u slučajevima ratnih zločina. Rad u ovoj oblasti se intenzivirao, kapaciteti su se postepeno razvijali, a institucionalna pažnja prema ovoj kategoriji slučajeva se povećala. Ovo je posebno važno s obzirom na složenost slučajeva, dugo vreme koje je prošlo od navodnih događaja, kao i izazove dokazivanja koji obično prate ove postupke“, rekao je Ćalaj.

Kako je preneo RTS, tokom predstavljanja izveštaja otvorena su i pitanja pojedinačnih predmeta koji su izazvali pažnju javnosti.

Predstavnicima pravosuđa postavljena su pitanja u vezi sa slučajevima Srđana Lazovića i Milorada Pleskovića, u kojima odbrana osporava pojedine zaključke sudskih postupaka i ukazuje na sporna dokazna pitanja.

Međutim, Redžepi i Ćaljaj nisu dali konkretne odgovore na pitanja koja su se odnosila na ove predmete, već su govorili o opštim izazovima u procesuiranju ratnih zločina i potrebi daljeg jačanja institucija.