Izveštaj Stejt departmenta: Sistemska korupcija u vladi Kosova

Stejt Department
Izvor: Reporteri

U izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima navodi se da tokom prošle godine nije bilo značajnijih promena u stanju po tom pitanju na Kosovu, a kao ozbiljniji problemi izdvajaju se nezavisnost pravosuđa, ograničenje slobode izražavanja i medija, nasilje ili pretnje nasiljem protiv medijskih radnika, korupcija u vladi, rodno zasnovano nasilje i krivična dela koja obuhvataju nasilje ili pretnje nasiljem usmerene na etničke manjine ili druge marginalizovane zajednice.

"Vlada je preduzela kredibilne, ali nedosledne korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su možda počinili kršenje ljudskih prava", navodi se u Izveštaju i dodaje da je sprovođenje pravde bilo sporo, kao i da su nedostajala sredstva da se osigura odgovornost pravosudnih zvaničnika.

Dodaje se i da su pravosudne strukture bile predmet političkog uplitanja, spornih imenovanja i nejasnih mandata.

Ukazuje se da je civilno društvo često kritikovalo vladu zbog javnog mešanja u nezavisnost i nepristrasnost pravosudnih institucija, posebno u vezi sa istragama o korupciji vladinih zvaničnika.

Kao i prethodnih godina, Ombudsman je primetio opštu zabrinutost u vezi sa neizvršenjem sudskih odluka, što je doprinelo povećanju broja nerešenih predmeta.

U Izveštaju se navodi da su neki predstavnici kosovskih Srba tvrdili da vladine institucije nisu izvršile sudske presude u korist pripadnika te manjine, posebno u imovinskim sporovima.

Kosovska policija je do septembra prijavila sedam slučajeva "podsticanja mržnje i etničke podele", uglavnom vezanih za grafite.

Udruženje novinara na Kosovu izvestilo je da je nekoliko puta bilo meta kampanja digitalnog klevetanja kada je branilo novinare i medije, kao i da su vladini zvaničnici, uključujući premijera i članove vladajuće političke partije, učestvovali u klevetničkim kampanjama u cilju podrivanja poverenja javnosti u medije.

Navodi se i slučaj iz jula, kada je Vlada objavila suspenziju dozvole za poslovanje najvećeg privatnog emitera u zemlji, Kljan Kosova, zbog navodnog kršenja registracije. Privredni sud u Prištini je u avgustu presudio protiv Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine i poništio suspenziju.

Udruženje novinara je zabeležio 30 napada na novinare koji su izveštavali o političkim napetostima na severu u maju i junu. Novinari su tvrdili da je neke od napada režiralo i prećutno odobrilo političko rukovodstvo na severu, iako su tamošnji zvaničnici negirali bilo kakvu umešanost i javno osudili napade na medije. Policija je uhapsila osam etničkih Srba zbog fizičkih napada na novinare koji su izveštavali o tenzijama na severu u junu.

Kada je reč o odnosima Srbije i Kosova kroz prizmu medija, u Izveštaju se navodi da je mnogo visoke politike, a da su svakodnevni problemi u drugom planu.

Izveštaj navodi da su etničke manjine imale pristup ličnim dokumentima u matičnim knjigama, a povećao se i broj kosovskih Srba sa ovim dokumentima. Predstavnici kosovskih Srba i civilno društvo tvrdili su da neki izazovi ostaju, posebno za pojedince koji su pribavili lične i druge građanske dokumente od institucija koje je osnovala Vlada Srbije da bi kopirale institucije koje vodi Vlada Kosova. Vlada nije priznala te srpske dokumente. Predstavnici kosovskih Srba i civilno društvo takođe su se žalili na ono što smatraju arbitrarnim tumačenjem i primenom zakona o državljanstvu i građanskom statusu od strane vlade.

Ukazuje se da je Vlada Srbije nastavila da radi na, kako se navodi, "nelegalnim paralelnim vladinim strukturama u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i u oblastima koje uglavnom naseljavaju kosovski Goranci".

"Srpska vlada je često koristila ove strukture da utiče na zajednice kosovskih Srba i kosovskih Goranaca i njihove političke predstavnike", ističe se.

Dodaje se da je partijska pripadnost često igrala ulogu u pristupu državnim službama i socijalnim prilikama i mogućnostima zapošljavanja, kao i da su izgledi za opozicione stranke u oblastima kosovskih Srba ograničeni zbog prijavljenih pritisaka i taktika zastrašivanja da se utiče na kosovske Srbe da podrže Srpsku listu.

Kada je u pitanju korupcija, ističe se da su nedostatak delotvornog sudskog nadzora i opšta slabost u vladavini prava doprineli problemu.

U delu koji govori o rasnom i etničkom nasilju i diskriminaciji, navodi se da je ono i dalje prisutno, a kaže se da i dalje postoji i problem sa procesuiranjem i kažnjavanjem počinilaca rodno zasnovanog nasilja i zlostavljanja.

“Vlada nije efikasno sprovodila zakon. Euleks je primetio da su sudovi često primenjivali kazne manje od zakonskog minimuma u slučajevima silovanja i da organi za sprovođenje zakona retko preduzimaju korake da zaštite preživele i svedoke”.

U Izveštaju se primećuje i da je pristup pravdi za građane u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu ostao ograničen nakon ostavki svih predstavnika u lokalnim pravosudnim i policijskim sektorima, što je pogoršalo postojeće probleme.

Od septembra, sudske filijale u dve opštine ostale su zatvorene zbog nedostatka osoblja, a oko 7.000 predmeta je bilo nerešeno. Identiteti i fotografije novoimenovanih policajaca Srba objavljeni su na internetu sa pretećim porukama pojedinaca i grupa na društvenim mrežama.

Nekoliko policajaca kosovskih Srba podnelo je ostavke u avgustu ubrzo nakon što su angažovani i raspoređeni na severu Kosova, navodeći kao razlog "pretnje i pritisak". Vladini zvaničnici i predstavnici međunarodne zajednice osudili su akte zastrašivanja koji su prethodili ostavkama policajaca.