Jakaj: Kurti treba da intenzivira sastanke sa strankama

Jakaj je ukazao da bi eventualni gubitak sredstava iz Plana rasta bio direktno na štetu građana Kosova.

„Kosovo u slučaju kašnjenja u formiranju institucija neće moći da dobije ta sredstva. I nažalost, možda osim u nekom političkom dogovoru, ali prema onome što se vidi i u Planu rasta i u odnosu sa Evropskom unijom, neka sredstva možda neće moći da se vrate ukoliko ne ispunimo te kriterijume i uslove koji su posebno dobri za nas, a ne za EU. Oni su pre svega dobri za Republiku Kosovo i za građane“, rekao je Jakaj za Ekonomiju onlajn.

On je kritikovao činjenicu da nakon prvih razgovora, po potvrđivanju izbornih rezultata, nisu nastavljeni sastanci, uz ocenu da bi kosovski premijer u tehničkom mandatu i lider Samoopredeljenja Albin Kurti, trebalo da intenzivira napore za postizanje političkog dogovora.

„Kao i ranije, i u ovom slučaju, očekivali smo da će biti diskusija i nakon što su preliminarni rezultati objavljeni. Diskusija koje bi inicirao predsednik Pokreta Samoopredeljenje, kako bi ti razgovori počeli što pre. Čekalo se da se rezultati potvrde, ali trenutno nema sastanaka. Ne bi trebalo da prođe nedelja, a da nema sastanka političkih partija. Ili da se razgovara o programu ili o pitanju predsednika. Te dve stvari bi trebalo da budu pitanja koja bi političke partije, posebno Pokret Samoopredeljenje kao prva stranka, trebalo da imaju kao prioritet već u trenutku kada se Kurti probudi ujutru“, rekao je Jakaj.

On je ukazao da se Kosovo ne nalazi u normalnoj političkoj i institucionalnoj situaciji, naglašavajući da se „državnost gradi kroz ispunjavanje strateških ciljeva i približavanje evropskim standardima“.

„Da li ćemo imati institucije brzinom kojom bi Kosovo trebalo da deluje, jer mi nismo u normalnoj situaciji. Nenormalnost koja je pratila Kosovo tokom ove dve godine bila je veoma teška, posebno za građanina Republike Kosovo s jedne strane, a s druge strane i za samu državnost Kosova, jer, država se ne gradi ili ne proglašava onako kako je proglašena 17. februara 2008. odjednom i zatim se tu završava, već se država gradi na ciljevima i namerama koje ima, a ti ciljevi i namere su da Kosovo bude što bliže kriterijumima i uslovima koje ima Evropska unija“, rekao je Jakaj.

Istakao je da je među tim uslovima i Plan rasta, koji je Kosovo u početku kasnilo da usvoji, a u međuvremenu, čak i kada ga je usvojilo, nije imalo institucije koje bi ga sprovodile.

Napomenuo je da nedostatak funkcionalnih institucija ometa isplatu sredstava iz Plana rasta i negativno utiče na realizaciju važnih projekata.

„Dakle, posledice su trenutno očigledne u nekoliko ključnih oblasti, posebno u vladavini prava, dobrom upravljanju i demokratizaciji zemlje, kao i u ekonomskom razvoju Kosova. Radi se o skoro jednoj trećini budžeta Kosova koja bi trebalo da dođe iz Plana rasta, međutim zbog nedostatka institucija ta sredstva ne mogu da se isplate Kosovu. Postoje desetine određenih projekata koji su povezani sa tim da treba imati funkcionalnu skupštinu i legitimnu vladu, koja bi  mogla da sprovodi procese“, rekao je Jakaj.

Istakao je da institucionalna blokada utiče i na proces reformi u pravosuđu, navodeći da šest predloga zakona čekaju usvajanje nakon formiranja novih institucija i ukazao da nedostatak institucija ometa i proces evropskih integracija Kosova, nakon podnošenja zahteva za status kandidata u Evropskoj uniji.

„Mi smo aplicirali za status kandidata za članstvo u EU. Međutim, do sada nema nikakvog razvoja ni od strane EU, ali ni od Kosova. Međutim, Unija ne može biti inicijator ili proaktivna kada samo Kosovo nema legitimne i legalne institucije koje bi trebalo da vode ove procese napred, što bi dovelo do dobijanja statusa kandidata za EU“, rekao je Jakaj.

Prema njegovim rečima, i fenomen migracije je usko povezan sa nedostatkom funkcionalnih institucija i neuspehom da se adresiraju problemi u ključnim sektorima.

„Zaustavljanje migracije, i kroz Plan rasta i kroz postojanje legitimne i legalne vlade koja obavlja svoje svakodnevne zadatke, utiče na to da građani ne migriraju. Bili smo svedoci različitih problema, posebno u poslednje vreme u zdravstvenom sistemu, i sve su to posledice nedostatka pažnje vlade i Skupštine Kosova kao organa koji nadzire vladu, da ta pitanja ne budu, kako da kažem, vidljiva i evidentna u zdravstvenom sistemu“, rekao je Jakaj.

Naveo je i kašnjenja u usvajanju Strategije protiv korupcije i sprovođenju Strategije za vladavinu prava.

„Kosovo je do 31. decembra 2024. imalo kao kriterijum i zakonsku obavezu da usvoji strategiju protiv korupcije. Nije je usvojilo. Vlada Kosova je usvojila strategiju za vladavinu prava 2021–2026. Do sada ova strategija nije dostigla ni 60 odsto sprovođenja. Upravo smo imali izveštaj koji pokazuje da samo za 2023. godinu nije prešla ni 50 odsto sprovođenja“, rekao je Jakaj.

On je pomenuo i zastoj u procesu vetinga zbog neusvajanja ustavnih amandmana.