Jakaj: Po isteku mandata Hadžiju kao v.d. predsednika, a bez dogovora, neće se znati ko će objaviti datum izbora

Viši istraživač Kosovskog instituta za pravosuđe (IKD) Naim Jakaj izjavio je da bi se Kosovo nakon isteka mandata Aljbuljene Hadžiju kao vršioca dužnosti predsednika moglo suočiti sa nezapamćenom ustavnom situacijom, ukoliko do tada ne bude izabran novi predsednik. Kako je naveo, neće se znati ko će objaviti datum izbora, ko će pozvati političke stranke na konsultacije niti ko će raspustiti Skupštinu potpisivanjem ukaza o raspuštanju.

Jakaj je u intervjuu za Ekonomiju onlajn rekao da će, nakon isteka šestomesečnog mandata Hadžiju, Kosovo ostati bez vršioca dužnosti predsednika, ocenjujući da je to nepovoljna situacija za društvo.

„Nakon što gospođi Hadžiju istekne šestomesečni mandat zemlja će ostati bez predsednika, u smislu da neće imati vršioca dužnosti predsednika, i tako ćemo ući u ustavnu anarhiju, u situaciju koju još nismo iskusili, ali koja nije povoljna za Republiku Kosovo. Tokom šest meseci, ali i od trenutka kada su potvrđeni izborni rezultati, kao i od konstituisanja Skupštine, političke stranke imale su mogućnost, posebno Pokret Samoopredeljenje, da razgovaraju i postignu dogovor o konsenzualnom predsedniku. Međutim, to nisu učinile“, izjavio je Jakaj.

Prema njegovim rečima, način na koji su se do sada odvijali politički pregovori doprineo je stvaranju trenutne situacije i mogao bi da odvede Kosovo na izbore ukoliko stranke nastave istim tempom.

„Ono što je do sada rađeno više je ličilo na političku fiskulturu, koja je dovela do ove situacije i koja će, po svemu sudeći, dovesti do toga da odemo na izbore ukoliko se nastavi istim tempom pregovora i sa istim načinom korišćenja poverenja građana u cilju postizanja političkog dogovora“, rekao je on.

Jakaj je istakao da bi Pokret Samoopredeljenje, kao politički subjekt koji trenutno vodi institucije, trebalo da pozove sve političke stranke na razgovore kako bi se pronašlo rešenje.

„Ono što bi trebalo učiniti, posebno kada je reč o Pokretu Samoopredeljenje, jeste da pozove sve političke stranke, bilo da je reč o političkom sporazumu koji bi obuhvatio i zakon o Specijalizovanim većima. Ako postoji volja za predlog zakona o Birou, za šest predloga zakona povezanih sa deklaracijom o preuzetim obavezama, za još dva predloga zakona koja se odnose na Plan rasta, kao i za predlog zakona o budžetskim izdvajanjima, kako je onda moguće da Vlada Kosova ne pronađe odgovarajuće vreme da analizira ovaj predlog zakona i sedne sa DPK kako bi postigla dogovor o predsedniku? To bi trebalo da se uradi kako zemlja ne bi otišla na izbore“, rekao je Jakaj.

On je upozorio da bi, ukoliko ne bude postignut dogovor o izboru predsednika, nakon isteka mandata Hadžiju moglo da dođe do niza institucionalnih nejasnoća, uključujući i pitanje ko će preduzeti korake za raspisivanje izbora.

„Ako političke stranke nemaju volju da izaberu konsenzualnog predsednika, kako je rečeno, da bi se zagrejala srca građana Republike Kosovo, onda se, nažalost, nalazimo u situaciji u kojoj ćemo nakon 4. oktobra ostati bez predsednika. Neće se znati ko će objaviti datum izbora, ko će pozvati političke stranke na konsultacije, ko će raspustiti Skupštinu potpisivanjem ukaza o raspuštanju, niti ko će potom sazvati konstitutivnu sednicu, čak i ako izbori budu održani. Političke stranke mogle bi da razmotre mogućnost da dozvole nastavak obavljanja predsedničke funkcije, u ovom slučaju gospođi Hadžiju kao vršiocu dužnosti, ali to bi bilo protivustavno“, izjavio je on.

Jakaj je rekao da bi zamena vršioca dužnosti predsednika bila u suprotnosti sa zakonom.

„Ustavni sud može da promeni standard, može da promeni ustavnu odredbu, kao što je to učinio dva ili tri puta ranije. Međutim, tako nešto bilo bi van ustavnosti i zakonitosti, bilo bi u suprotnosti sa međunarodnim standardima, kao i sa principima vladavine prava. Zašto bi onda u Ustavu bio propisan rok od šest meseci? Zašto bi bio utvrđen određeni period tokom kojeg određena osoba, u ovom slučaju predsednik Skupštine, obavlja funkciju šest meseci? Zato što se za šest meseci u zapadnim državama, državama sa konsolidovanom demokratijom, vladavinom prava i pravnim poretkom, postižu dogovori o veoma važnim pitanjima, a kamoli o izboru predsednika kojeg bi Kosovo trebalo da ima do roka za koji je Ustavni sud naveo da, ukoliko predsednik ne bude izabran, zemlja ide na izbore“, izjavio je Jakaj.

Ustavni sud je 23. septembra utvrdio da je rok od 60 dana za izbor predsednika Kosova počeo 8. avgusta 2026. godine i da ističe 6. oktobra 2026. godine.