KDI: Neophodno da Ustavni sud razjasni situaciju sa vršiocem dužnosti predsednika

Ustav Kosova ne dozvoljava da se na poziciji vršioca dužnosti predsednika Kosova bude duže od šest meseci, a to pitanje nije razjašnjeno poslednjom odlukom Ustavnog suda, navodi se u analizi Kosovskog demokratskog instituta (KDI), prenosi Ekonomija onlajn.

Na predstavljanju analize pod nazivom „Obavljanje dužnosti predsednika nakon šest meseci: Ustavno ograničenje i kontinuitet Predsedništva“, menadžer programa u KDI Eugen Cakoli rekao je da političke stranke treba da postignu dogovor o izboru predsednika, ističući da bi novi neuspeh Kosovo odveo ka novom izbornom procesu.

Cakoli je, govoreći o zajedničkom zahtevu nevladinih organizacija da predsednik bude izabran u ustavnom roku, kazao da građani očekuju da se mandati koriste za formiranje institucija, a ne za njihovu blokadu.

Cakoli je rekao da novi izborni proces ne garantuje rešavanje aktuelnog spora.

„Novi neuspeh u izboru predsednika odveo bi zemlju ka novom izbornom procesu, koji bi bio peti u ovom periodu od 18 meseci, a sami izbori ne nude garanciju da bi spor po pitanju predsednika bio rešen drugačije u narednom sazivu. Stranke mogu zadržati svoje političke razlike po drugim pitanjima, ali moraju sarađivati kada je reč o izboru predsednika“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, analiza KDI ima za cilj da konkretnije ukaže na značaj rešavanja pitanja predsednika, podsećajući na rokove koji su, kako ističe, od ključnog značaja za funkcionisanje institucija.

„Analiza koju danas objavljujemo još konkretnije objašnjava zašto bi predsednik trebalo da bude glavno pitanje koje mora da dobije epilog, najkasnije do prekosutra. S obzirom na to da se u narednim danima približavaju dva veoma važna roka za formiranje institucija, podsećamo da smo samo četiri dana udaljeni od isteka ustavnog roka koji je Ustavni sud odredio za izbor predsednika i samo dva dana od šestomesečnog roka koji u ovom slučaju ističe  Hadžiju za obavljanje funkcije predsednika zemlje“, rekao je Cakoli.

Cakoli je ocenio da je poslednja odluka Ustavnog suda razjasnila nekoliko važnih institucionalnih pitanja, ali da, prema njegovim rečima, nije dovoljno pojasnila obavljanje funkcije vršioca dužnosti predsednika nakon isteka šestomesečnog roka.

„Pitanje koje naša analiza obrađuje odnosi se na činjenicu da Ustav Kosova zabranjuje obavljanje funkcije vršioca dužnosti predsednika nakon isteka šestomesečnog roka i, u nedostatku takvog rešenja, trebalo bi slediti procedure kako bi se dobilo drugačije tumačenje“, naglasio je on.

Vulnet Bugačku iz KDI rekao je da je jedno od ključnih pitanja obrađenih u analizi ustavno ograničenje obavljanja funkcije predsednika od strane vršioca dužnosti predsednika ili predsednice Skupštine Kosova.

Prema njegovim rečima, član 90 Ustava koristi jasno ograničavajuću formulaciju i utvrđuje maksimalni period od šest meseci.

„To znači da je ova odredba imperativna i ne omogućava da se ova funkcija ili rok produži i nakon 4. oktobra, bilo kao posledica izbora novog predsednika parlamenta, bilo zbog toga što je formiran novi saziv Skupštine Republike Kosovo“, rekao je Bugačku.

Bugačku se pozvao i na odluku Ustavnog suda iz 2011. godine u vezi sa obavljanjem dužnosti predsednika nakon upražnjenog mesta.

„Imali smo slučaj 2011. godine, odluku Ustavnog suda u predmetu KO97/10, kada je predsednik Fatmir Sejdiju razrešen i Ustavni sud je pojasnio da predsednik skupštine može obavljati ovu funkciju i u situacijama koje nisu uređene članom 90 Ustava, odnosno kada je reč o dobrovoljnom prenošenju odgovornosti ili zbog zdravstvenog stanja predsednik može preneti prava ili obavljanje dužnosti na predsednika Skupštine. Ali i tada je naglašena jedna veoma važna činjenica: da se ova funkcija može obavljati u roku od šest meseci od dana kada mesto ostane upražnjeno“, rekao je on.

On je naglasio da, prema tumačenju KDI, šestomesečni period počinje da teče od trenutka kada mesto predsednika ostane upražnjeno.

„Dakle, od dana kada je pozicija upražnjena računa se šestomesečni period, a i tekst Ustava i odluka suda jasno pokazuju da se ova funkcija ne može obavljati duže od šest meseci, kako je utvrđeno stavom 3 člana 90. Stoga analiza još jednom konstatuje da reizbor ili promena predsednika skupštine, bez prestanka upražnjenosti predsedničkog mesta, ne treba da se posmatra, koristi ili tretira kao automatski početak novog mandata predsednika Skupštine“, rekao je on.

Bugačku je govorio i o debati o institucionalnom kontinuitetu i argumentu da predsednik ili predsednica Skupštine Kosova može nastaviti da obavlja funkciju nakon isteka šestomesečnog roka.

„To nije u skladu sa odredbom člana 90, jer je tamo izričito objašnjeno da šestomesečni period upravo predstavlja glavni razlog zbog kojeg moramo imati institucionalni kontinuitet. Dakle, poslanici Skupštine Kosova imali su šest meseci od dana kada je mesto ostalo upražnjeno da zemlji obezbede legitimno izabranog predsednika“, naglasio je on.

Jedan deo analize KDI bavi se i mogućim pravnim i institucionalnim posledicama ukoliko bi predsednica Skupštine Kosova nastavila da obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika nakon isteka šestomesečnog roka.

„Postoji rizik da se institucije suoče sa odlukama vršioca dužnosti predsednika koje bi mogle biti osporene sa aspekta njihove usklađenosti sa Ustavom Republike Kosovo“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, jedno od konkretnih pitanja koje bi moglo biti otvoreno jeste nadležnost za raspisivanje izbora ukoliko predsednik ne bude izabran u predviđenom roku.

„Ako nakon 4. oktobra nema predsednika, odnosno ako je istekao šestomesečni rok tokom kojeg predsednik skupštine obavlja tu funkciju, postavlja se glavno pitanje da li ista osoba može i dalje da obavlja funkciju predsednika i donese odluku o raspisivanju izbora ako do 6. oktobra ne bude izabran predsednik, kao i da li može da vrši sva druga ovlašćenja koja joj pripadaju prema Ustavu. U tom slučaju može se postaviti pitanje njihove usklađenosti ukoliko je prekoračena legitimna i zakonita nadležnost. Stoga postoji rizik da sve ove radnje budu osporene pred Ustavnim sudom, ali, naravno, treba razmotriti i kriterijume i procedure koje je sud utvrdio“, rekao je Bugačku.

Bugačku je naveo da, pored napora za političko rešavanje pitanja predsednika, postoji i potreba za ustavnim pojašnjenjem od strane Ustavnog suda.

Kao presedan je naveo slučaj iz 2011. godine, kada je od Ustavnog suda zatraženo pojašnjenje u vezi sa odlukom o izboru predsednika.

„Treće pitanje jeste potreba za ustavnim pojašnjenjem od strane suda u vezi sa situacijom koja je nastala. Postojao je presedan 2011. godine, kada je tadašnji predsednik skupštine podneo zahtev za pojašnjenje odluke Ustavnog suda u vezi sa izborom, odnosno neizborom predsednika Bedžeta Pacolija. Smatramo da i sada predsednica skupštine ili druge strane ovlašćene Ustavom mogu uputiti pisani zahtev Ustavnom sudu i zatražiti pojašnjenje odluke od 26. septembra, poslednje odluke koja se odnosila na konstituisanje Skupštine Kosova, jer je sud u izreci odluke pojasnio da, ukoliko predsednik ne bude izabran do 6. oktobra, treba raspustiti skupštinu i raspisati nove vanredne izbore. Međutim, nije izričito odredio niti pojasnio ko raspisuje te izbore. Zato smatramo da bi takav zahtev bio neophodan i da bi, na osnovu prakse iz 2011. godine, mogao biti razmatran mnogo brže nego pokretanje novog slučaja pred sudom nakon isteka roka 6. oktobra“, rekao je Bugačku.

Vršilac dužnosti predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiju saopštila je danas da razmatra mogućnost da se obrati Ustavnom sudu u vezi sa svojim mandatom vršioca dužnosti predsednika, ukoliko Kosovo ne uspe da izabere novog predsednika u ustavnom roku.