Jakšić: Kosovo se u Srbiji i dalje doživljava kao stranačko, a ne državotvorno pitanje 

Boško Jakšić
Izvor: Kosovo Online

Zašto nema političkog konsenzusa oko Kosova je za Srbiju bolno pitanje na koje, nažalost, nisu dale odgovor ni sadašnja ni prethodne ni vlast ni opozicija, smatra politički komentator i novinar Boško Jakšić, i ukazuje da je Kosovo prvorazredno državotvorno pitanje, a ne stranačko, ali da se i dalje doživljava i tretira suprotno. 

"I u tome se, čini mi se, krije odgovor zašto nema konsenzusa: Kosovo se doživljava kao stranačko pitanje, koristi se za kritiku vlasti samo radi kritike ili kao argument za njenu promenu i obaranje, bez ozbiljnog razmišljanja i analize da bi trebalo podržati rešenje. Dakle, ne postoji jedan opšti konsenzus oko toga da li treba rešiti kosovsko pitanje i na koji način ga rešiti. Kada bi se uspostavio jedan takav konsenzus, onda bi rešavanje bilo lakše. Međutim, toga nema, i ova predizborna kampanja potvrđuje to jedno tužno stanje stvari da opozicija, čak i građanska, proevropska ne pokazuje neku jasnoću svog stava oko Kosova. Za razliku od ove desne, patriotske opozicije koja ima jasan stav odbijanja apsolutno protivan nameri vlasti i predsednika Aleksandra Vučića da se kosovski problem reši u skladu sa evropskim planom", navodi Jakšić za Kosovo onlajn. 

On ističe i da kampanja za vanredne parlamentarne izbore raspisane za 17. decembar ponovo pokazuje "normalnost biračkog tela u Srbiji, koje je kao i u većini drugih zemalja pre svega zainteresovano za standard življenja pa onda za sva druga pitanja". 

"Iako je često do sada bila praksa da se Kosovo lansira uoči izbora u vrh tih predizbornih tema, to sada nije slučaj. Čini mi se da bi na skali od 1 do 10 Kosovo bilo negde na polovini te skale. U svakom slučaju, na vrlo važnom mestu, kako i zaslužuje jedan problem koji pritiska ovo društvo decenijama", kaže Jakšić. 

Podseća da je u prošlosti bilo pokušaja da se sprovede nešto što je bilo zamišljeno kao široki nacionalni dijalog oko kosovskog pitanja.

"Godinama, decenijama zastupam stav da je kosovsko pitanje suviše važno da bi bilo prepušteno samo političarima, analitičarima, generalima. U taj dijalog zaista moraju da budu uključeni razni sektori društva, od pomenutih generala, bezbednjaka, do rudarskih inženjera, stručnjaka za elektroprivredu i za vode, predstavnika SPC, kustosa muzeja, dakle, najširi spektar ljudi. Mi smo imali jedan do sada pokušaj koji je bio neuspešan jer je bio pod stranačkom kapom. To pokazuje ponovo da ne postoji ta širina da se okupe predstavnici raznih struka koji imaju šta da kažu oko kosovskog problema, pa da se onda na osnovu toga, te debate, analizom dođe do najboljih rešenja po interese Srbije. Onda se definiše jedan okvir od koga se posle toga ne odstupa. Mi taj okvir nemamo i to je samo izraz stranačke samoljubivosti ili uskopartikularnih stranačkih interesa, koji kada se suoče sa ovako jednim državotvornim pitanjem, onda, nažalost, ne možemo da dođemo do pravog rešenja koje neće biti osporavno i koje neće deliti zemlju već će je objedinjavati", navodi Jakšić.

Na pitanje koliko odsustvo konsenzusa oko Kosova otežava pozicije Beograda u pregovorima sa Prištinom, ali i u odnosima sa EU i SAD, Jakšić smatra da to više otežava pozicije pregovarača, nego što ima uticaja na međunarodnom nivou.

"Međunarodna zajednica ili Zapad isto ima svoje sebične interese i njih samo zanima da dođe do normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Kako se do toga došlo, da li iza toga stoje svi, to pregovarače na Zapadu i one koji se time bave u Vašingtonu i Briselu mnogo ne zanima", kaže Jakšić.

Dodaje da na domaćoj sceni te podele i te kako imaju uticaja.

"Vidimo kako se menja retorika, pogotovo predizborna. Predsednik Vučić pojačava negativnu retoriku, tvrdeći vrlo rezolutno da Srbija nikada neće priznati Kosovo, da on neće potpisati ni sporazume iz Brisela i Ohrida, da sve to, po njegovim rečima, pada u vodu. Ali je to u funkciji izbora i smirivanja na neki način opozicije i onog dela javnosti koji se protivi rešenju. Iako je svima nama jasno da će se evropski plan aktivirati posle izbora, odnosno posle formiranja nove vlade. Tako da se vidi koliko to ima efekta na naša unutrašnja politička zbivanja", ukazuje Jakšić.

On je stava da bi bilo mnogo bolje "kada bi predsednik Vučić mogao jasno da kaže - ovo je plan za Kosovo, sa njim izlazim na izbore" i oko toga da pokuša da okupi biračko telo.

"Ovako se biračko telo deli, što posle, u narednoj fazi otežava realizaciju sporazuma. Kada se bude formirala vlada i kada se krene konkretnije u realizaciju onoga što je dogovoreno u Briselu i Ohridu, onda će vladajuća stranka zabeležiti pad popularnosti. Ali sada ona manevrom izbegava da se to dogodi uoči izbora, nego posle izbora ima vremena. U krajnoj liniji, Vučić je rekao da novih izbora nema do 2027. godine, što verujem da nije slučajno, baš zato da bi se stvorio jedan duži vremenski okvir u kojem će se amortizovati očekivano nezadovoljstvo značajnog dela javnosti kada se bude ovo finalizovalo", zaključuje Jakšić.