Janis Engolfpoulos: Bombardovanje SR Jugoslavije najveća greška u vojnoj istoriji

Viceadmiral grčke mornarice u penziji Janis Engolfpoulos ocenio je da je ono što se u Jugoslaviji desilo 1999. bila jedna od najvećih grešaka, kako u globalnoj politici tako i u vojnoj istoriji, prenose Novosti.

„U to vreme bio sam aktivno lice na dužnosti na poziciji gde sam imao pristup svim informacijama o celokupnoj političkoj, diplomatskoj i vojnoj situaciji. Učestvovao sam kao Komandir frigate ADRIAS na Jadranskom moru za vreme jugoslovenskog embarga, a 1999. bio sa službom u grčkoj ambasadi u Vašingtonu, kao pomorski ataše i svedočio događajima iz te perspective”, ističe Engolfpoulos.

Dodaje da se bombardovanje Jugoslavije desilo bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da je to postavilo kontraverzni presedan, s obzirom da se Rusija oštro protivila posredovanju, sagledavajući je kao kršenje državnog suvereniteta i međunarodnog prava.

„Ono što se u Jugoslaviji desilo 1999. bila je jedna od najvećih grešaka, kako u globalnoj politici tako i u vojnoj istoriji i trebalo bi je koristiti kao primer za učenje na diplomatksim i vojnim akademijama poput Peloponeskog rata. Rusija je čin bombardovanja doživela kao znak Natoa da želi da zaobiđe međunarodne norme i proširi svoj uticaj, često na račun ruskih interesa. Ovo nepoverenje se samo produbljivalo vremenom, posebno tokom naknadnih kriza kao što su ekspanzija Natoa ka istoku, sukob u Gruziji iz 2008. i aneksija Krima 2014.”, rekao je on.

Engolfpoulos ističe da je agresija na SRJ 1999. godine presedan koji je pokrenuo debate kada je reč o akcijama velikih sila u međunarodnim okvirima kada je u pitanju upotreba tvrde moći.

„Opravdavanje Natoa za bombardovanje – `humanitarnom intervencijom` na Kosovu kako bi se sprečilo `etničko čišćenje` - pokrenulo je debate u vezi sa legitimitetom vojnih intervencija u suverenim državama kritičara koji tvrde da je presedan koji je Nato postavio 1999. korišćen (pravedno ili ne) da bi opravdao druge intervencije ili jednostrane akcije od strane velikih sila, uključujući nedavne poteze Rusije u Gruziji i Ukrajini. Intervencija Natoa je i dovela do jednostrane deklaracije o nezavisnosti takozvanog Kosova u 2008, potez koji Srbija (i Rusija) nastavljaju da odbacuju. Ovaj nerešeni problem nastavlja da bude problem na Balkanu”, rekao je Engolfpoulos.

Ističe da je pitanje Kosova poslužilo kao model za otcepljivanje drugih regiona u svetu, ali i da je pokazalo da dominacija SAD dobija izazivače na globalnom nivou, prvenstveno u Moskvi i Pekingu.

“Rusija je koristila presedan na Kosovu da opravda priznavanje regiona kao što su Abhazija, Južna Osetija i Krim, tvrdeći da ako je takozvano Kosovo moglo da se otcepi, mogli bi to da urade i ovi regioni. Bombardovanje je istaklo dominaciju SAD-a i Natoa u jednopolarnom svetu 1990-ih, ali je takođe posejalo seme otpora zemalja poput Rusije i Kine, koje su od tada nastojale da osporavaju tu dominaciju i promovišu multipolarni svetski poredak”, rekao je on.

Engolfpoulos navodi koje su posledice agresije na SRJ i šta je to što je proizvod toga, a što je dovelo do sadašnje krize u svetu opterećenom ratnim sukobima i žarištima koja predstavljaju veliki izazov za celokupno čovečanstvo.

Iako bombardovanje SR Jugoslavije nije direktan uzrok aktuelnih globalnih sukoba, ono je, kako ističe:

“Pojačalo nepoverenje Rusije prema Zapadu, doprinoseći njihovoj konfrontacionoj u spoljnoj politici danas. Oslabilo međunarodne norme oko suvereniteta i intervencije, čime se stvara prostor za nastajanje sporova. Oblikovani su narativi vezani za dvostruke standarde u međunarodnoj politici, koje i dalje koriste države poput Rusije i Kine da kritikuju posredovanja Zapada”.

Viceadmiral u penziji konstatuje da je to jedan od događaja koji su oblikovali današnje podele u političkim odnosima na svetu.

“Ukratko, bombardovanje 1999. bio je jedan od mnogih događaja koji su oblikovali današnje geopolitičke podele, a posebno već otežane odnose između Rusije i Natoa. To je bila značajna prekretnica ali ne i jedini `okidač` za trenutne sukobe”, rekao je.

Objasnio je kako u to vreme zaključio kada se sprema agresija na SR Jugoslaviju.

“Kada je počelo bombardovanje Jugoslavije, služio sam, kao što je ranije pomenuto u Vašingtonu, kao mornarički ataše. Tog podneva imao sam zakazan sastanak u Pentagonu, vezano za grčke poslove, sa visokim admiralima u kancelariji ministra odbrane. Sastanak je dogovoren za popodne u 17 časova. U 16 časova dobio sam poziv od sekretara samog admirala, da pomeramo sastanak za drugi dan. Vratio sam se kući, i nazvao da poručim hranu iz jedne veoma dobre picerije, i dobio odgovor da će moja porudžbina biti isporučena za 4 sata jer imaju puno porudžbina. Pozvao sam drugi, pa treći restoran i dobio iste odgovore. Zatim sam pitao u trećem restoranu `šta se dešava` i rekli su mi da imaju mnogo porudžbina za Pentagon. To je za mene bio pokazatelj da je ta noć bila u kojoj se odlučivalo o započinjanju operacija u Jugoslaviji. Tih dana Jugoslavija je bila `vruća tema` u Vašingtonu. Oko 20 časova po njihovom vremenu, a 3 po beogradskom, prijatelj iz Pentagona potvrdio mi je ono što sam već pretpostavljao”, rekao je Engolfpoulos.

On je istakao da incident na Kosovu, vezan za eksploziju na kanalu Ibar- Lepenac, predstavlja nastavak pojačanih tenzija u regionu.

"I priroda događaja i optužbe koje dolaze sa albanske strane - sugerišući da je Srbija uništila sopstvenu infrastrukturu - reflektuju složeno okruženje”, ističe on i nastavlja:

“Kanal Ibar- Lepenac je ključan za vodosnabdevanje i navodnjavanje kako srpske tako i albanske zajednice. Srbija je istorijski ulagala i održavala ovu infrastrukturu. Svaka šteta bi podrivala zajednički prosperitet i stabilnost, što sugeriše da bi takvo uništavanje moglo da posluži kao provokacija ili taktika da se krivica prebaci na Srbiju. Slični incidenti su se dešavali u prošlosti gde su tenzije namerno ekskalirale da bi se stvorio politički pritisak na Srbiju. Optužbe bez dokaza odražavaju tekuće pokušaje da se potkopa pozicija Srbije i njeni napori ka mirnim rešenjima”, ističe Engolfpoulos i osvrće se na težak položaj Srba na Kosovu, a posebno nakon ovog incidenta.

Srpska zajednica na Kosovu i dalje se suočava sa izazovima, uključujući politički pritisak i pretnje bezbednosti, dodaje on.

“Ovaj incident dodatno naglašava potrebu Srbije da zaštiti svoj narod, imovinu i nasleđe u svojoj južnoj pokrajini. Srbija treba i zahteva nepristrasnu međunarodnu istragu kako bi se utvrdila istina o eksploziji. Transparentnost je ključna za razotkrivanje potencijalnih provokacija i obezbeđivanje da lažni narativi ne naruše ugled Srbije”, kaže Engolfpoulos i dodaje da je Srbija dosledna stabilnosti, kao i da su optužbe da je ona kreator incidenta neosnovane:

“Optužbe su ne samo neosnovane, već i pokušaj da se izazove sukob i deskridituje uloga Srbije u regionu. Srbija ostaje posvećena dijalogu, stabilnosti i zaštiti interesa svoje zajednice, uprkos pokušajima eskalacije tenzija i širenja dezinformacija”, kaže on.

Na pitanje da li misli da će Grčka u budućnosti promeniti svoj stav kada je reč o nepriznavanju Kosova, Engolfpoulos ističe da nije verovatno da će to uraditi iz mnogo važnih razloga.

“Srbija je strateški i istorijski saveznik Grčke. Grčka želi da održi balans između EU (u kojoj je nekoliko članica priznalo takozvano Kosovo) i svojih interesa na Balkanu. Ovo je ključ grčke podrške Srbiji, što je i grčki premijer jasno izjavio tokom posete Beogradu. Kao država članica EU, Grčka mora da održava diskretni balans i neke diplomatske i ekonomske odnose sa takozvanim Kosovom bez zvaničnog priznanja. Međutim, treba istaći da kao članica EU i Nato, Grčka je pod indirektnim ali jakim pritiskom da se prikloni zapadnoj politici koja naginje prema podršci nezavisnosti Kosova. Ovo ne može da se desi jer je pozicija Grčke pod jakim uticajem pitanja Kipra. Priznanje Kosova moglo bi da postavi presedan koji bi se mogao iskoristiti protiv Kipra”, rekao je.

Na pitanje da li postoji bojazan od trećeg svetskog rata, Engolfpoulos ističe da su goreći konflikti i geopolitičke tenzije globalno su pojačane ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku, pa je logično zapitati se šta to dalje donosi.

“Svetska ekonomska kriza koja je počela 2008. kao i pandemija kovida 19 imale su ogroman uticaj na svetsku ekonomiju, industrijsku proizvodnju, trgovinu i energetski sektor. Svi ovi faktori vode svet ka fazi deglobalizacije koja stvara nestabilnost i nesigurnost ljudima širom sveta. Dok rizik od eskalacije tenzija postoji, posebno zbog loših procena i nepredviđenih okolnosti, trenutni konflikti, prvenstveno Ukrajini, ne bi trebalo da pokrenu treći svetski rat. Fokus ostaje na regionalnim dinamikama više nego na direktnim globalnim sukobima. Međutim, spremnost i diplomatski naporni ključni su u prevenciji. Nema sumnje da je situacija kompleksna, posebno sa pretnjama o upotrebi nuklearnog oružja koje povećavaju rizik od početka rata. Nesigurnost koju ljudi osećaju proizlazi iz toga što ima mnogo nesigurnih oblasti i manjih konflikta, ali nijedan od njih nije dovoljno veliki da započne treći svetski rat”.