Joksimović: U Minhenu spuštene tenzije, ostala zabrinutost Evrope za budućnost transatlantskih odnosa

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ocenila je za Kosovo onlajn da se nakon poruka koje su se čule na trodnevnoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji može biti umereni optimista u kontekstu odnosa EU i Sjedinjenih Američkih Država. Došlo je, kaže, do spuštanja tenzija, ali ostaje zabrinutost Evrope za budućnost transatlantskih odnosa.

Joksimović kaže da je čitava konferencija bila skoncentrisana na budućnost odnosa Evrope i SAD, a da je Evropa bila prilično traumatizovana prošlogodišnjim porukama u Minhenu američkog potpredsednika Džej Di Vensa koje su bile oštre prema Evropi.

Sama najava ovogodišnje delegacije SAD sa državnim sekretarom Markom Rubiom govorila je, navodi ona, da će poruke ovog puta biti mnogo više uvijene u diplomatski rečnik. 

„Rubio je doživeo ovacije zato što je rekao da će Amerika uvek biti dete Evrope i da cilj Amerike nije da urušava transatlantske odnose. S jedne strane, ova poruka je bila vrsta olakšanja za evropsku stranu, ali sa druge strane, evropske diplomate u kuloarima su ostale zabrinute podvlačeći da je MAGA koncept antievropski i antineoliberalni i da i dalje stoji na dnevnom redu SAD. Uostalom, i Rubio je u drugom delu svog govora govorio o potrebi da se Evropa pridruži naporima SAD ili da im bar ne stoji na putu. U tom kontekstu možemo reći da je, s jedne strane, došlo do spuštanja tenzija, ali s druge strane ta vrsta zabrinutosti Evrope za budućnost transatlantskih odnosa će i dalje ostati na dnevnom redu“, kaže Joksimović.

Druga izuzetno važna tema je, ističe, bilo pitanje rata u Ukrajini. Nova runda pregovora koja će biti održana u Ženevi, kako ocenjuje, neće biti od presudnog značaja kao ni prethodna, a konačno rešenje je daleko.

„Oko toga Evropa i SAD nemaju saglasnost. S jedne strane, čuli smo, recimo, finskog predsednika Aleksandra Stuba koji je rekao da ne vidi da Putin namerava da pristupi mirovnom sporazumu, odnosno da okonča ovaj rat i da to ne treba očekivati. S druge strane, značajna je Mercova poruka da namerava da Bundesver u vrlo kratkom roku postane najsnažnija konvencionalna vojska. Prvi put vidimo i da su nemačke trupe van granica Nemačke od Drugog svetskog rata, u Litvaniji, u iščekivanju potencijalnog novog napada Ruske federacije, u ovom slučaju na neku od zemalja članica Evropske unije, odnosno Nato pakta“, navodi naša sagovornica.

Predsednik Francuske Emanuel Makron je, primećuje, imao nešto drugačije poruke. 

„On smatra da Evropa treba da bude angažovanija i već je poslao u diplomatsku misiju nekog ko priprema eventualni teren za dalje razgovore sa Putinom, zato što Makron smatra da bez Evrope dogovor ne može biti postignut i mislim da je u tom kontekstu on potpuno u pravu, ali je samo pitanje puta na koji način će se do toga doći“, kaže Joksimović. 

Kako ističe provejava da je jedna od 20 tačaka mirovnog sporazuma ta da bi Ukrajina trebalo da postane članica Evropske unije 2027. godine, ali da se od Kaje Kalas već čulo da ne postoji konsenzus u EU u vezi sa takvom vrstom datuma. 

„To će sigurno biti predmet daljih debata na koji način će se dalje Evropa širiti, da li postoji potreba da se to desi kroz bezbednosni aspekt. Merc, nemački kancelar, odlučno je rekao da nema šanse da Ukrajina postane član 2027, ali se sada već govori o modalitetima gde bi možda postojao nekakav paket koji bi obuhvatao i zemlje Zapadnog Balkana, dakle nekakav ubrzani put koji bi možda obrnuo redosled da se prvo dešavaju članstva, a zatim pune reforme. Nisam sigurna koliko je ovo realan scenario, ali zasigurno će biti jedna od tema u narednom periodu i u EU, a kao što vidimo, pre svega Zelenski će prilično insistirati na ovom scenariju“, ističe naša sagovornica.

Kao treću temu konferencije koja je od velikog značaja ona izdvaja pitanje nuklearnog odvraćanja. 

„Imali smo sastanak Makrona i Merca po ovom pitanju. U EU imamo samo jednu zemlju koja poseduje nuklearno naoružanje i to je Francuska, ali sa druge strane smo imali britanskog premijera Starmera koji je poručio da Britanija treba da ojača svoje odbranbene veze sa Evropom, o čemu se takođe već neko vreme razgovara“, navodi Joksimović.