Jovanović: Priština od severa želi da napravi sterilnu sredinu bez sećanja i srpske kulture

Prefarbavanjem više murala u većinski srpskim opštinama na severu Kosova i objavljivanjem da je oslikan novi mural u Dečanima, posvećen pripadnicima OVK samo dva dana kasnije, prema oceni istoričara Luke Jovanovića poslata je poruka da Priština od severa želi da napravi jednu sterilnu sredinu, bez sećanja, bez kulture i dešavanja, koja će biti izuzetno loša za život.

Poslednji mural posvećen OVK koji je nastao u Dečanima, kako smatra Jovanović, nije oslikan slučajno jer se takvi murali u albanskim sredinama slikaju svakodnevno tokom godina, neretko i u srpskim sredinama u kojima imaju negativnu konotaciju prema lokalnom srpskom stanovništvu.

„Poruka je da srpskim grafitima kao društvenom fenomenu nema mesta na severu, a ima ih na jugu. Poruka je i da Albanci žive slobodno, dok su Srbi narod koji je u getu i da je taj geto legalan“, mišljenja je Jovanović.

Centralna vlast u Prištini, kako kaže, uvek šalje poruku da na Kosovu postoje istorijske teme koje su beskompromisne i da se one tiču OVK, njihovih lidera i albanske prošlosti.

„Na drugoj strani, teme koje se tiču srpske prošlosti i srpskih ličnosti koje su zadužile čak i albanski narod nemaju uopšte mesta u javnoj sferi na prostoru KiM“, ističe on. 

Podseća da već skoro tri decenije vlada trend brisanja sećanja srpskog stanovništva na prostoru Kosova, koji je naročito vidljiv u poslednjih pet godina. 

„Udara se na sve što ima srpsko spomeničko obeležje bez obzira iz kog perioda taj spomenik poticao, da li iz ranog srednjeg veka, poznog ili iz novijeg doba. Najpre se ulagao trud da se albansko stanovništvo uveri da većina spomenika pripada albanskom stvaralaštvu i albanskoj prošlosti. Naročito nakon ratnih dešavanja 1999. godine i martovskog pogroma 2004. videli smo opšti napad na srpska groblja, spomenike, freske, srpske napise, na ćirilicu uopšte, koji je slao poruku da na prostoru Kosova i Metohije nema mesta istorijskom sećanju niti mesta kulturi srpskog naroda koja je tu viševekovna, reći ću čak i milenijumska“, navodi ovaj istoričar. 

Najnovija dešavanja na severu, a naročito u Severnoj Mitrovici, kako smatra, ponovo šalju poruku da murali, odnosno spomenička obeležja, ne mogu imati svoje mesto, iako šalju pomirljivu poruku.

„Na muralima su bile i istorijske ličnosti, patrijarh Pavle i mitropolit Amfilohije, koji su na prostoru Kosova i Metohije, čak i među Albancima upamćeni po dobroti, nikako po lošem. Podsetiću na čuvenu priču o bombonama patrijarha Pavla, koju je on sam pričao, da je na svaki kamen od Albanaca odgovarao deljenjem bombona albanskoj deci. Prekrečiti jedan takav mural znači poslati lošu poruku Srbima iz Prištine, ali i dvokratnu poruku koja može biti opasna i za Srbe i za Albance. Poruka za Srbe je da nema mesta njihovom sećanju i prošlosti u takozvanoj državi Albanaca i da čak i ona dobra dela koja se čine prema Albancima padaju u vodu i bivaju lako zaboravljena“, ukazuje Jovanović. 

Istovremeno ističe da sve što je usmereno protiv sećanja, „izaziva da sećanje još više raste“. 

„Ovim su se Srbi samo podsetili dobrih dela i patrijarha Pavla i Amfilohija, mnogih istorijskih ličnosti, kao i svojih sugrađana na koje su Mitrovičani i Zvečanci čuvali sećanje tako što su njihove likove i njihove poruke stavljali na uvid svim građanima svake nacionalnosti“, poručuje naš sagovornik.