Кako je Bajden "precrtao" Tačija

Tači Bajden
Izvor: Večernje novosti

Analitičar Predrag Rajić ocenio je da u SAD dolazi do smene generacija po dubini i da čak ni učesnici događaja iz devedesetih više nemaju istu percepciju, jer je Srbija danas mnogo snažnija i bitnija nego tada, piše Politika.

Da je znao za ratne zločine Hašima Tačija, Džozef Bajden ga nikada ne bi nazvao "Džordžom Vašingtonom Kosova", kao što je to učinio pre deset godina. Ovako bi se u najkraćem mogle čitati poruke iz SAD nakon što se Tačijev advokat Denis Hoper u sudu u Hagu pozivao baš na ovu rečenicu novog američkog predsednika, u to vreme, pre deset godina, potpredsednika Amerike.

Bajden je Tačija ugostio u Vašingtonu dan pre donošenja odluke Međunarodnog suda pravde u vezi sa legalnošću jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

"U diplomatiji se susrećemo sa različitim ljudima i izgovaramo razne prigodne stvari. Pogledi i izjave se uvek mogu promeniti kada se dobiju nove informacije", kaže Bertram Braun, bivši zvaničnik Stejt departmenta i Saveta za nacionalnu bezbednost uz opasku da su sve prethodne izjave koje je izabrani američki predsednik Džo Bajden dao o Hašimu Tačiju date bez znanja o tome šta se nalazi u istrazi ili u optužbama pred Specijalizovanim većima i Specijalizovanim tužilaštvom.

U Vašingtonu se sada ograđuju i od zločina Oslobodilačke vojske Кosova i tvrde da nisu znali za njih. Кako za Tanjug kaže Braun, oni su "počinjeni bez znanja i bez ikakve podrške američke vlade" i "nedopustivi su bez obzira na političku motivaciju počinilaca". A podseća i da je sud za zločine OVK formiran uz političku i finansijsku podršku američke vlade.

Da li se to nova američka administracija gotovo preko noći odriče Tačija?

Uz opasku da je Bajden devedesetih godina bio jedan od najžešćih i najaktivnijih kada se govorilo o krivici Srbije i srpskog naroda, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izrazio je uverenje i da je to prošlost. On očekuje da sa Bajdenom neće biti povratka u devedesete kada je reč o odnosu SAD prema Srbiji, a, kako je rekao, mogu se tražiti nijanse u različitom pristupu Bajdenovog ili Trampovog tima određenim problemima, kao što je dijalog o Kosovu ili pitanje ambasade u Jerusalimu. Dačić kaže da je i sam svedok promene Bajdenove retorike i stava prema Srbiji.

Nema nikakve dileme da su Bajdenovi stavovi iz 90-ih godina prošlog i početkom ovog veka teško održivi, kaže Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije.

"On je neko ko je sklon tim političkim zaokretima i kompromisima. Zločinački karakter OVK rukovodilaca nikada nije pominjan kao neka mogućnost. Sada kada postoje dokazi i svedoci, nema nikakve dileme da se Bajden u najmanju ruku ne bi na taj način time bavio", ističe Miletić za Politiku.

Da se umnogome promenila percepcija u SAD govore i reči izvršnog potpredsednika Atlantskog saveta Dejmona Vilsona, koji je na Beogradskoj NATO nedelji koju je organizovao Centar za evroatlantske studije, poručio da Bajden poznaje novi tim Vlade Srbije i da se otvaraju nove mogućnosti za saradnju.

Prema njegovim rečima, jasno je da Srbija ulaže napore da se približi SAD i napreduje u svojim evropskim aspiracijama.

"Velika većina populacije podržava tešnju saradnju sa SAD, uključujući i oblast bezbednosti, a Vučić je poslao važnu poruku za nastavak EU aspiracija", rekao je Vilson konstatujući da "možemo da zamislimo da odnosi Srbije i SAD evoluiraju u partnerske odnose".

Prema rečima Predraga Rajića, iz Centra za društvenu stabilnost, u SAD se već duže vreme menja percepcija srpskog i albanskog političkog faktora, a više je uzroka tog procesa.

"Prvo, Amerikancima je dugoročno neophodan mir u ovom delu Evrope. U Vašingtonu su danas daleko zainteresovaniji za Daleki istok i nikako im ne odgovara nestabilna Evropa. A odlično znaju preko čije teritorije vode ključni putni pravci. Stoga je Amerikancima jasno da im partnerstvo sa Beogradom mnogo više odgovara od konfrontiranja, a istovremeno znaju da put ka obnavljanju savezništva sa srpskim faktorom vodi preko uvažavanja makar minimuma srpskih nacionalnih interesa", navodi Rajić.

Kao drugi razlog ističe to što u SAD dolazi do smene generacija i to po dubini. U ključnim organima Stejt departmenta, Pentagona, pa i u Kongresu, sve manje je lica koja su gradila svoje karijere na jugoslovenskim ratovima i kadrova koji su zaslepljeni jednostranom predstavom o ulozi i značaju srpskog političkog faktora u Evropi.

"Videćete, čak ni učesnici tih događaja poput Džoa Bajdena više nemaju istu percepciju kao devedesetih, jer je i Srbija danas mnogo snažnija i bitnija nego tada", objašnjava Rajić za Politiku.

Treći i najvažniji momenat je taj što je došlo do promene američke percepcije Hašima Tačija i drugih pripadnika samozvane OVК, ali i srpskog i albanskog političkog faktora u celini, što je „dugogodišnja i mukotrpna politička ofanziva predsednika Vučića”.

Srbija, kaže, napokon lobira u Vašingtonu. Ima mrežu ljudi i kod republikanaca i kod demokrata koja je spremna da zakuca na svaka vrata i dođe do svakog odgovora.

Srbi napokon, ocenjuje on, ne kukaju nad svetskom nepravdom nego idu događajima u susret.

Amerikancima, kako navodi Dejan Miletić, nije potrebno da se pored svih problema koje imaju, vezuju za neke zločince i neuspeo projekat.

"U SAD to nikoga ne interesuje da bi na tome sticao neke poene. Odnos prema Кosovu nije pitanje na kome bi se gradio kredibilitet američke politike. To je za njih totalno sporedno i neinteresantno pitanje. Za Bajdena je ono bilo interesantno u vreme kada se to dobro plaćalo i kada je bilo snažno lobiranje, a antisrpska kampanja vrlo popularna i opravdavala sve ono što je činjeno. Sada to više nije agenda. Sada se traži kako sa Srbima sarađivati", smatra Miletić i dodaje da se politička realnost promenila i da svako ko drži do jačanja pozicije SAD mora da uzme u obzir nove činjenice pa tako i one koje se odnose na Tačija.