Kanin: Kosovo u ćorsokaku, opasnost od nasilja sve veća

Predavač na Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins i penzionisani analitičar američke Centralne obaveštajne agencije Dejvid B. Kanin istakao je u intervjuu za Kosovo onlajn da će se kriza na Kosovu nastaviti i posle izbora nove vlade, jer su kosovski političari neprijateljski nastrojeni jedni prema drugima, što će se odraziti i na srpsku zajednicu koja ionako nema prevelika očekivanja od premijera Aljbina Kurtija.

Aljbin Kurti je obezbedio još jedan mandat na mestu premijera, ali opozicija najavljuje da će pred Ustavnim sudom osporiti odluke donete na konstitutivnoj sednici. Nakon skoro dve godine političkog zastoja, da li Kosovo konačno izlazi iz institucionalne krize — ili već vidimo temelje neke nove?

Kriza se nastavlja, nema predsednika i parlament ne funkcioniše kada je reč o obavljanju javnih poslova. Čak i pod pretpostavkom da izaberu predsednika, političari su i dalje toliko neprijateljski nastrojeni jedni prema drugima da nije jasno da li će vlada postati funkcionalna.

Predstavljajući program svoje nove vlade, Kurti nijednom nije pomenuo srpsku zajednicu. U trenutku kada su odnosi između Srba i Albanaca već ozbiljno zategnuti, kakvu poruku to šalje kosovskim Srbima, posebno onima koji žive na severu?

Nema nikakve stvarne poruke za Srbe. Te dve zajednice su u sukobu. U svojim glavama žive u odvojenim državama. Kosovo smatra da je država i da su Srbi deo te države. Srbi veruju da su deo Srbije. Sve dok je tako, ono što Kurti kaže ili ne kaže u bilo kojoj konkretnoj izjavi nije od prevelikog značaja.

Srpska lista navodi da ova vlada predstavlja kontinuitet politika koje su kršile prava kosovskih Srba i oštro se protivi imenovanju Srba za koje tvrdi da nemaju podršku srpskog biračkog tela. Šta srpska zajednica realno može da očekuje od još jedne Kurtijeve vlade?

Po mom mišljenju, srpska zajednica ne očekuje ništa od te vlade, jer je Kurti očigledno neprijateljski nastrojen prema Srbima, a oni prema njemu. Zato će Srbi nastaviti da se žale da su žrtve vlade kojoj njihovi interesi nisu važni. Šta god da se dogodi, Kurti će govoriti da su Srbi zapravo i dalje lojalni vladi u Beogradu koja ne prihvata pravo Kosova da postoji.

Ovo je ćorsokak i nijedan od aktuelnih događaja ne menja taj zastoj. Jedan od primera za to je, naravno, pitanje sudija Ustavnog suda. Bilo je srpskih sudija koje su bojkotovale sud, a sada žele da se vrate. Kurti kaže - ne. Taj zastoj se nastavlja, pitanje statusa ostaje nerešeno, bez obzira na ono što se dogodilo 2008. godine. 

Neki kažu da etnička distanca između Srba i Albanaca nikada nije bila veća - da žive jedni pored drugih, a ne jedni sa drugima. Koliko je ta podela opasna i da li bi Vašington i Brisel trebalo da učine više na zaštiti manjinskih zajednica, obnavljanju poverenja i sprečavanju dalje marginalizacije kosovskih Srba?

Postavili ste dva odvojena pitanja. Ponovo, situacija će ostati ovakva kakva jeste. Zastoj će se nastaviti. Ništa od onoga što se trenutno događa neće to promeniti. Što se Zapada tiče, nadam se da su do sada sve strane u regionu shvatile da Zapad nema odgovore za njih. 

Zapad je već dugo angažovan, govori svim stranama šta bi trebalo, a šta ne smeju da rade, pa i dalje nema rezultata. Zapadne zemlje imaju dovoljno problema da upravljaju sopstvenom unutrašnjom politikom, a kamoli da pronalaze rešenja za tuđe političke probleme. To traje više od tri decenije i rešenje sa Zapada neće doći. Lokalni akteri moraće međusobno da se dogovore ili dogovora uopšte neće biti.

Dijalog Beograda i Prištine je u zastoju, dok Kosovo treba da završi proces izbora predsednika. Sa povratkom Kurtija na mesto premijera, da li treba očekivati promenu u njegovom pristupu prema Beogradu? Šta bi moralo da se dogodi da bi dijalog ponovo dobio ozbiljan zamah?

Dijalog nikada nije imao ozbiljan zamah. Od aprila 2013. godine, kada je postignut dogovor, bilo je nekih takozvanih „lako ostvarivih rezultata“, manjih dogovora o manjim pitanjima, ali velika pitanja nikada nisu rešena. Najveće pitanje jeste postojanje, odnosno formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu.

Ako se taj institucionalni zastoj nastavi, koliko je rizik po Kosovo ozbiljan? U kom trenutku dugotrajna nemogućnost uspostavljanja institucija sa punim kapacitetom pokreće pitanje da li Kosovo postaje disfunkcionalno?

To je važno pitanje, a jednostavan odgovor je - ne znam. Ono što znam jeste da će se svi zastoji, unutrašnji i međunarodni, nastaviti. Pitanje je u kom trenutku hronični problem spornog statusa Kosova, jer ono nije država za pet članica Evropske unije, postaje akutno opasan? Postoji li opasnost od ozbiljnog nasilja? Ne znam odgovor na to pitanje, ali verujem da će, što duže ovo bude trajalo, a trajaće još, postojati sve veća opasnost od nasilja u budućnosti.