Pirs: U Briselskom i Ohridskom sporazumu su dobre ideje, važno je implementirati ih

Specijalna izaslanica Velike Britanije za Zapadni Balkan Karen Pirs poručila je da u Briselskom i Ohridskom sporazumu već postoje jako dobre ideje te da je jedino važno da se oni implemetiraju. Kada je reč o odnosima Velike Britanije sa zvaničnicima Srbije, Pirs kaže da su do sada bili veoma pouzdan partner, ali da bi odnose trebalo unaprediti i rešiti postojeće probleme.

„Neki od tih problema jesu regionalni, poput Bosne i Hercegovine i Kosova, ali nećemo stići nigde, ako nemamo otvoren razgovor sa liderima Srbije“, navela je Pirs u intervjuu za BBC na srpskom. 

Regionalna pitanja su ona na kojima je radila i pre više od dve decenije a, kako je rekla, ne misli da je neophodan novi pristup i magični odgovor koji bi dao rešenje za Bosnu i Hercegovinu ili za pitanje Kosova i Srbije.

Pregovori Beograda i Prištine već mesecima su blokirani, a od potpisivanja Ohridskog sporazuma u proleće 2024. godine nije bilo značajnijih kontakata lidera Srbije i Kosova, piše BBC na srpskom.

„Veoma je važno da se sporazumi primene - u Briselskom i Ohridskom sporazumu već postoje jako dobre ideje, samo je važno da se one implementiraju. To nisu teoretski sporazumi već se bave veoma praktičnim pitanjima slobode kretanja, pristupu, učešću i želeli bismo da ohrabrimo političare na obe strane da tako pomognu ljudima i zajednicama“, ističe Pirs.

U postojećim rešenjima, Karen Pirs vidi i izlaz iz krize u BiH, zemlji čije su evropske integracije gotovo nepostojeće, institucije često blokirane, a rukovodstvo Republike Srpske donosi niz odluka koje se kose sa nadležnostima države čiji je taj entitet deo.

„Razumemo zabrinutost u Republici Srpskoj o tome da li će moći da upravljaju entitetom i Dejtonski sporazum im to omogućava, ali Bosna i Hercegovina može da napreduje ekonomski i ka članstvu u EU samo kao jedinstvena država. Ne želimo da oduzmemo ništa od Republike Srpske kao entiteta, ni od bosanskih Srba kao konstitutivnog naroda u BiH“, napominje Pirs.

Ipak, ona nema dilemu ni gde je adresa na koju će se takođe obratiti sa željom da se uspostavi bolje funkcionisanje BiH.

„Veoma smo zabrinuti zbog secesionističkih poteza nekih od lidera Republike Srpske - to ne pomaže da Bosna i Hercegovina čini dalji napredak i ekonomski razvoj koji bi bio od koristi svakom građaninu. Zbog toga ćemo apelovati na naše prijatelje u Srbiji da pomognu Bosni i Hercegovini da se kreće napred, a to znači da ne podržavaju separatističke tendencije u Republici Srpskoj“, navodi ona.

Na pitanje da li su, u svetlu protesta u Srbiji, aktuelne srpske vlasti pouzdani partner za Veliku Britaniju, Karen Pirs nema većih dilema.

„Oni su do sada bili veoma pouzdan partner i, kao što je rekao šef diplomatije i premijer Velike Britanije, mi zaista želimo da unapredimo odnos sa Srbijom, na čemu dobro radi i naša ambasada u Beogradu“, kazala je Pirs. 

Na ulicama Beograda i drugih gradova širom Srbije protestovale su desetine hiljada ljudi, ali su demonstracije obeležile i policijske akcije hapšenja i razbijanja protesta i barikada.

„Pravo na miran protest je veoma važno, osnovno pravo, kao i pravo na slobodu govora, okupljanja - to je sve u srcu prosvećene Evrope“, navodi Pirs.

Na pitanje da li se ta prava u Srbiji u potpunosti poštuju, Pirs kaže da je na građanima Srbije da to kažu, a ne na njoj.

„Sigurno je da nivo poštovanja ljudskih prava treba da se poboljša, a na Srbiji je i da reši pitanja učešća građana i reformi. Ako mi nekako možemo da pomognemo, rado bismo podelili iskustva“, dodaje ona.

Karen Pirs bila je koordinatorka za ovaj region u britanskom Forin ofisu do 2006. godine i kaže da mu se sa velikim entuzijazmom vraća. Kako dodaje, u dve decenije pogled iz Londona na Balkan nije se mnogo promenio već je dopunjen novim temama,

„Ekonomije se dobro razvijaju, ali sam mislila da mogu i bolje tokom ovih 20 godina. Bila sam i pomalo razočarana što sam zatekla narative o drugim zajednicama, susedima, u kojima nije načinjeno dovoljno napretka u pomirenju kojem sam se nadala i u tome bih želela da pomognem”, kaže ona u razgovoru za BBC na srpskom tokom posete Beogradu.

Kako je dodala, strateški, jedna se stvar nije promenila, Velika Britanija se zalaže za mir i stabilnost u regionu.

„Novi segment je ekonomska saradnja, želimo da pomognemo u razvoju infrastrukture, ali i da sarađujemo po globalnim pitanjima migracija i organizovanog kriminala“, dodaje Pirs.

Karen Pirs postavljena je na mesto specijalne izaslanice Velike Britanije za Zapadni Balkan u februaru 2025. godine, dolazeći na funkciju koju je prethodno obavljao Stjuart Pič.

Pre povratka u balkansku diplomatiju, Karen Pirs bila je prva žena na mestu ambasadora Velike Britanije u Sjedinjenim Državama, a u dugoj diplomatskoj karijeri predstavljala je zvanični London i u Ujedinjenim nacijama.

Kada se pogleda spisak zaduženja specijalne izaslanice za Zapadni Balkan, pojedine stavke deluju očekivano: promocija demokratske vladavine i ljudskih prava, pomirenje u regionu.

Ipak, visoko se na toj listi probila i borba protiv ilegalnih migracija i organizovanog kriminala.

„U Evropi nas posebno brinu migrantske rute i postoje brojni načini na koje možemo sa Srbijom i zemljama Zapadnog Balkana da radimo na boljoj kontroli granica, razmeni bezbednosnih informacija, podataka o kriminalu, ali i tretmanu izbeglica i migranata. Nadamo se da ćemo uspeti da smanjimo ovaj problem jer bi to donelo dobrog i Velikoj Britaniji i Balkanu - nikome ne ide u korist da krijumčari nastave da rade ono što rade“, kazala je ona.

Pitanja migracija vrlo će se visoko naći i na dnevnom redu samita Berlinskog procesa, mehanizma saradnje zemalja Zapadnog Balkana, Evropske unije, njenih članica i Velike Britanije.

Ovogodišnji samit Procesa održaće se tokom jeseni u Londonu i biće prilika da evropski i balkanski lideri nastave razgovore i o migracijama. Prethodni su rezultirali potpisivanjem niza sporazuma o razmeni informacija o migracijama i kriminalu u novembru 2024. godine.