Kasapoli: Ustavni sud nema nadležnost nad poslanicima, ne očekujem drastične odluke

Politički analitičar Gezim Kasapoli izjavio je da ne očekuje „drastične odluke“ Ustavnog suda nakon novih zahteva DPK i DSK, ali da bi institucionalna kriza mogla da se razreši ukoliko bi se ovaj sud izjasnio koliko puta jedna stranka može da predloži kandidata za predsednika Skupštine i da li takvu mogućnost nakon toga mogu da dobiju druge partije. Izlazak iz krize vidi i kroz mogućnost da se zakonska rešenja za izbor nove vlade „preslikaju“ i u slučaju konstituisanja Skupštine.

„Ne verujem da će Ustavni sud doneti neku drastičnu meru, jer ne verujem da je to u njegovoj nadležnosti. Ustavni sud nema nikakve nadležnosti što se tiče narodnih poslanika. Svi eksperti se slažu da je parlament taj koji bira sudije Ustavnog suda. U tome je problem. Ustavni sud nema nadležnosti prema poslanicima“, izjavio je Kasapoli za Kosovo onlajn.

Komentarišući nove zahteve Kasapoli ističe da Ustavni sud suštinski može da odgovori samo na dva pitanja.

„U principu, Ustavni sud može da reši samo dve stvari. Prvo, da uspostavi rok: koliko puta jedna politička partija može da pokuša sa svojim predlogom za predsednika Skupštine. I, drugo pitanje, da li druge političke partije imaju mogućnosti da predlože svog kandidata. To su dva pitanja na koja bi Ustavni sud mogao odgovoriti“, kaže Kasapoli.

Dodaje da odluka Ustavnog suda od 26. juna nameće poslanicima rok od 30 dana „da reše probleme i konstituišu novi parlament“.

„Ono što nedostaje toj odluci, odnosno mišljenju, su neke mere koje bi trebalo ustanoviti u slučaju da ne dođe do formiranja parlamenta u tih 30 dana. Znači, to je ostavljeno na volju narodnih poslanika, da nađu neko političko rešenje. Ali, kako vidimo, to rešenje ne dolazi jer se vidi da političke partije nemaju volju da krenu dalje“, ističe Kasapoli.

Objašnjava da se u praksi događa to da Pokret Samoopredeljenje ne želi da odustane od svog kandidata za mesto predsednika Skupštine Aljbuljene Hadžiju, a stranke opozicije „ne vide sebe u toj kombinaciji“.

„Znači, opet smo na početku jer Ustavni sud nije doneo nikakve mere u slučaju da posle tih 30 dana ne dođe do konstituisanja novog parlamenta“, smatra ovaj analitičar.

Upozorava da je problematičan i rok koji je Ustavni sud dao poslanicima zato što - nije po Ustavu.

„U tome je problem. Dali su taj rok koji nije ustavan. Ali, u principu, ako Ustavni sud nastavi da daje rokove onda verujem da bi najbolje bilo da ista logika koja važi i za vladu - 15 dana za prvi pokušaj, 10 dana za drugi pokušaj, važi i za parlament. Onda bi to imalo neku logiku“, navodi Kasapoli.

Kasapoli odbacuje mogućnost da bi poslanici, zbog neglasanja, mogli da trpe neke zakonske sankcije.

„Ne verujem da će Ustavni sud ići dotle da uspostavi neke mere protiv poslanika“, uveren je Kasapoli.