Ujkani: Politički zastoj i kašnjenje sa rezultatima izbora uzrokuju velike finansijske gubitke

Ekonomisti i politički analitičari upozorili su da politički zastoj i kašnjenja u potvrđivanju izbornih rezultata uzrokuju ogromne finansijske gubitke Kosovu i sprečavaju ga da koristi sredstva Evropske unije u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, prenosi Ekonomija onlajn.

Stručnjaci naglašavaju da je trenutna situacija bez presedana, stvarajući prostor za geopolitičke uticaje koji su, prema njihovim rečima, suprotni evroatlantskim interesima Kosova.

Izvršni direktor Evropskog saveta investitora Emruš Ujkani upozorio je da bi kašnjenja u formiranju novih institucija i obradi sporazuma u Skupštini mogla prouzrokovati ozbiljne ekonomske i investicione gubitke Kosovu, ističući da je Kosovo već trpelo posledice slične situacije prošle godine.

„Ako ne pokažemo budnost i ne formiramo institucije u skladu sa rokovima i zakonskim i ustavnim uslovima, onda će zemlja zaista rizikovati da mnogo toga izgubi. I ne samo to, postoje mnogi drugi procesi koji treba da se dogode u našoj zemlji, usvajanje budžeta i mnoge druge akcije koje treba preduzeti. Sada smo u fazi gde imamo proces podnošenja žalbi od stranaka koje se mogu žaliti i tako dalje, znate da je ponovno prebrojavanje glasova malo duže trajalo“, rekao je Ujkani.

On je naglasio da međunarodni sporazumi treba da budu što pre obrađeni u Skupštini, nakon objavljivanja preliminarnih rezultata izbora.

„Što se tiče sporazuma, oni bi trebalo da budu što pre obrađeni radi usvajanja u Skupštini Republike Kosovo i očekujem da tu neće biti pozicije i opozicije jer su potrebni zemlji, našem društvu, našoj ekonomiji i tako dalje, oni su potrebni za integracione procese naše zemlje. Dok su ostale akcije, naravno, vlada mora da deluje u prvom trenutku kada je u toj situaciji, što znači da glasa, da dobije pun mandat od Skupštine. Dakle, da napravi konkretne pripreme za Skupštinu Kosova i da krene dalje. Ako se ne varam, sećate se da je u poslednjem sazivu bio veliki broj sporazuma koji su bili spremni za obradu u Skupštini, ali nažalost ono što se dogodilo pre izbora 2025. godine ovog februara, nisu stigli na glasanje“, rekao je Ujkani.

S druge strane, politički analitičar Afrim Kasoli je ocenio da je trenutna situacija samo jedna od epizoda međunarodnih gubitaka koje Kosovo trpi zbog političke blokade.

„To znači da je bez presedana da u vreme kada Kosovu više nego ikad treba finansijska infuzija zbog ekonomske krize sa kojom se suočavamo, nismo u mogućnosti da pristupimo briselskim fondovima za Zapadni Balkan u vezi sa paketom ekonomskog razvoja“, rekao je on.

Kasoli je dodao da kašnjenja direktno utiču na „integracionu agendu“ Kosova.

„Ovo je kašnjenje u integracionoj agendi jer se ova sredstva obezbeđuju sa ciljem poboljšanja opšte ekonomske, pravne i druge infrastrukture kako bi se unapredilo ne samo Kosovo, već i region Balkana uopšte u pogledu integracionih procesa, kako bi se izbegao uticaj drugih geopolitičkih aktera koji su neprijateljski nastrojeni prema Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, sa posebnim akcentom na Kinu i Rusiju“, rekao je on.

On je ocenio da unutrašnja politička kriza ozbiljno šteti poziciji Kosova u odnosu sa EU.

„U tom smislu, nažalost, Kosovo, svojim unutrašnjim političkim igrama, svesno ili nesvesno, služi ovoj agendi koja je antievropska u odnosu na državu Kosovo i integracionu agendu. Dakle, ovo je jedna od fatalnih grešaka, više od ovih sredstava, držanje države kao taoca u tom pogledu doprinosi političkoj klimi koja ide u korist akterima koji su neprijateljski nastrojeni prema procesima evrointegracije i Kosova i regiona“, rekao je on.

Prema podacima, na Zapadnom Balkanu, za sada samo Kosovo i Bosna i Hercegovina nisu uspeli da iskoriste sredstva iz Plana rasta Evropske unije. Dok BiH blokira Republika Srpska, Kosovo se suočava sa političkom krizom od 9. februara, što je dovelo do izbora 28. decembra.

Do sada se procenjuje da je Srbija imala najviše koristi od ovog plana sa preko 167 miliona evra, zatim slede Albanija sa više od 163 miliona evra, Severna Makedonija sa više od 80 miliona evra i Crna Gora sa više od 45 miliona evra.