Plan rasta i Zapadni Balkan: Prate li dinamiku isplata i političke poruke EU, šta se traži od Prištine?

Prve tranše iz obećanog Plana rasta stigle su na Zapadni Balkan, a BiH i Kosovo jedine su adrese gde ovaj novac nije uplaćen. Ambiciozni plan EU vredan oko šest milijardi evra donosi značajan stimulans regionu, ali sa sobom nosi i jasne političke poruke. Za Prištinu nedvosmislena: bez formiranja institucija i saradnje u sprovođenju dogovorenog u briselskom dijalogu - neće biti ni para, poručuju Sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Đorđe Barović

Delegacija Evropske unije u Srbiji saopštila je krajem prošle nedelje da je Evropska komisija uplatila 51,7 miliona evra - iznos koji odgovara delu pretfinansiranja predviđenog Planom rasta EU za Zapadni Balkan.

Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović ocenio je da je da je ova uplata „najbolja potvrda napretka Srbije u reformskom procesu“.

„Ovo je ujedno i najefektniji demanti svih onih zlonamernih tvrdnji o obustavi podrške EU Srbiji. Evropska budućnost Srbije, koja donosi prosperitet za sve naše građane, ne može i neće biti blokirana“, poručio je Starović.

Prethodno, Albanija je dobila 30 miliona evra, Severna Makedonija 24, 4 miliiona, a Crna Gora 12, 5 miliona evra predfinasirajućih sredstava.

Prema ranije utvrđenom planu BiH je trebalo da dobije oko 70 miliona evra, ali je proces zamrznut zato što Savet ministara BiH nije ispunio preuzete obaveze niti su usvojeni potrebni zakoni.

Ni na račun Prištine nije uplaćen ni evro bez ozbira što ministarka spoljnih poslova i dijaspore u tehničkom mandatu Donika Gervala tvrdi da je Kosovo predalo Agendu reformi 2024 - 2027. i preduzelo konkretne korake za korišćenje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

Grupa za pravne i političke studije (GLPS) upozorava da je više od 800 miliona evra iz Plana rasta EU i dalje blokirano zbog neuspeha u konstituisanju kosovskog parlamenta.

„Ukoliko se institucije ne formiraju do 1. jula, Kosovu će biti uskraćeno prvo pretfinansiranje od 61,8 miliona evra iz Plana rasta, kao i još 32,8 miliona iz reformi koje je Kosovo već sprovelo“, tvrde ovi istraživači.

Pat pozicija

Ekonomski analitičar iz Tirane Eduard Đokutaj ističe da su BiH i Kosovo u svojevrsnoj pat poziciji u odnosu na EU.

Naglašava da Evropska unija koristi političke i ekonomske kriterijume u odobravanju sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan, a da je neisplaćivanjem predfinansirajućih iznosa BiH i Kosovu poslata jasna politička poruka.

„Bosna i Kosovo još nemaju koristi od sredstava iz Plana rasta EU uglavnom zbog političkih problema i zbog toga što još nisu započeli određene reforme i usvojili dokumenta koja su ključna za pokretanje ovako velikog projekta. Na ovaj način EU im poručuje da su trenutno u pat poziciji što najviše stvara problem njihovim ekonomskim politikama“, kaže Đokutaj u razgovoru za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je Plan rasta za Zapadni Balkan EU projekat koji se zasniva ne samo na politici ekonomskog povezivanja svake zemlje sa evropskim tržištem, tako i međusobnom povezivanju tržišta regiona.

„Kriterijumi koje EU koristi u vezi sa ovim planom su i politički i ekonomski, što je u okviru strateških ciljeva zasnovanih na prioritetima Evropske unije. U ovom pristupu, EU zahteva da svaka zemlja koristi svoje kapacitete da apsorbuje projekte i da te projekte učini efikasnim. Sve se to meri rezultatima, kao što je slučaj u procesu integracije zemalja u EU“, ističe Đokutaj.

Navodi da je Srbija vodeća ekonomija na Zapadnom Balkanu što ima uticaja i na EU.

„Srbija je vodeća ekonomija na Zapadnom Balkanu. Druga tranša novca koju je Srbija dobila poklapa se upravo sa ovim pristupom. Ova zemlja je pokazala spremnost da uskladi svoje investicione politike sa politikama EU i trebalo je da ima koristi od više sredstava, s obzirom na dimenzije svoje ekonomije. To se nije dogodilo zbog unutrašnjih političkih izazova i zbog rezultata u borbi protiv korupcije i jačanju vladavine prava“, kaže ovaj analitičar.

Smatra da je Albanija dobila projekte zahvaljujući napretku u reformama i investicijama.

„Albanija je ostvarila zadovoljavajući napredak u tom pogledu, nalazi se u dobrom političkom trenutku na Balkanu, pa je čak i na liderskom nivou. Našu zemlju prati Makedonija, koja takođe pravilno sprovodi sve što je vezano za Plan Rasta. Takođe je i Crna Gora, iako je mala zemlja i ima veće izazove od drugih zemalja“, naglašava Đokutaj.

Na osnovu spremnosti zemalja Zapadnom Balkana da sprovedu reforme i projekte, mogu se davati i predviđanja za budućnost, precizira ovaj ekonomski analitičar.

„Iako Srbija ima unutrašnje probleme, bila je korektna u većini obaveza za reforme, sprovođenja po potrebi. Isto važi i za Albaniju, koja ima bolji politički trenutak od svih ostalih zemalja, i od koje može imati koristi više zemalja, ali to će zavisiti od unutrašnjih kapaciteta da bi se ovi projekti mogli brže sprovesti. Albanija treba više da poveća svoje unutrašnje kapacitete“, kaže Đokutaj.

Kada je reč o položaju Kosova poredi ga sa institucionalnom krizom iz 2014. godine.

„I tada je bilo kašnjenja u formiranju vlade, bilo je unutrašnjih problema koji kada traju duže vreme, stvaraju sve dublje komplikacije. S obzirom na to da je kosovska ekonomija slaba, zasnovana na uvozu i ima hitnu potrebu da ulaže u infrastrukturne projekte i druge projekte vezane za reforme, ova situacija nanosi veliku štetu. Ovo, ne samo zbog nedobijanja sredstava, već i zbog bleđenja političke podrške, što šteti ne samo jednoj stranci, već šteti samom Kosovu na međunarodnoj sceni”, upozorava Đokutaj.

Dve prepreke

Stručnjak za evropske integracije iz Prištine Alma Lama smatra da su pred Kosovom dve prepreke kako bi dobilo prvu tranšu obećanih sredstava iz Plana rasta EU: ratifikacija tog sporazuma u Skupštini i sprovođenje dogovorenog u briselskom dijalogu.

„Razlog zbog kojeg Kosovo još nije započelo proces ostvarivanja koristi iz plana rasta EU povezan je sa situacijom u kosovskom parlamentu. Sporazum mora biti odobren u parlamentu kako bi taj proces mogao da počne. Kosovo je dobilo pozitivnu ocenu od strane EU u vezi sa reformskim procesima, ali da bi se ostvarila finansijska korist od sedam procenata na početku, važno je imati funkcionalne institucije. Veoma loša situacija za Kosovo je da još nemamo formiran parlament ni vladu“, kaže Lama za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je procedura korišćenja sredstava iz Plana rasta jasna i da mora biti odobrena u parlamentu zato što je reč o međunarodnom sporazumu koji je potrebno ratifikovati.

„Nažalost, bez konstituisanja parlamenta, to nije moguće, i zato smatram da je ovo veliki gubitak“, naglašava.

Dodaje da je druga prepreka za Kosovo sprovođenje dogovorenog u briselskom dijalogu.

„Plan rasta, kako za Kosovo, tako i za Srbiju, uslovljen je sprovođenjem sporazuma i izgradnjom odnosa. Dakle, ne samo reformama koje važe za sve zemlje Zapadnog Balkana, već i dijalogom i implementacijom dogovora postignutih u okviru tog dijaloga. Ali, u ovom trenutku najvažnije je to što parlament ne funkcioniše“, smatra Lama.

Koherentne poruke EU

Ipak, za saradnika Centra za društvenu stabilnost Marka Miškeljina ključan razlog leži u koherentnoj politici EU koja u slučaju Prištine ne znači samo insistiranje na  institucionalnoj funkcionalnosti, već i da više neće tolerisati podizanja tenzija i konfrontacije.

„To je za sada nastavak koherentne poruke Evrope da je prvenstveno potrebna institucionalna funkcionalnost i da se očigledno neće više tolerisati konstrantno podizanje tenzija i konstantno igranje na konfrontaciju“, tvrdi Miškeljin.

U razgovoru za Kosovo onlajn objašnjava da je za blokadu kosovskih institucija najzaslužniji lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti.

„Proces oko konstitutivne sednice je isključivo manevar kojim on pokušava da zadrži vlast i to je nešto što Evropa tumači kao zloupotrebu slobodnog izbornog procesa“, uveren je Miškeljin.

Komentarišući činjenicu da je Srbiji nedavno isplaćena prva tranša iz Plana Rasta, ovaj analitičar kaže da je dobro što se nije predugo čekalo na ta sredstva.

„Ovim je poslata poruka da Evropa računa na Srbiju, da je očigledno zadovoljna onim delom reformi koje je Srbija sprovela i delom koje priprema da sprovede. A, ako hoćete, i da su evropski zvaničnici očigledno zadovoljni razgovorima koje su tokom maja imali i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, predsednicom Skupštine Anom Brnabić i sa ministrom za evropske integracije Nemanjom Starovićem“, kaže ovaj analitičar.

Uveren je da će nastavak isplate sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan biti praćen novim „političkim odlukama i porukama“ iz Brisela.

„Evropa će pomno pratiti same reforme koje budu sprovođene, naročito na planu usklađivanja pravnih tekovina i borbe protiv korupcije. I ono što je svakako fokus Evrope je da se sam regionalni dijalog i saradnja ne koriste kao političko pozorište, već prvenstveno kao instrument za stabilnost regiona. To je ono o čemu će pomno voditi računa“, naglašava Miškeljin.

Dinamika reformi

I analitičar iz Skoplja Petar Arsovski se slaže da će dinamiku isplata iz Plana rasta diktirati isključivo tempo sprovođenja reformi svake od zemalja kandidata, a da je Evropska komisija uskraćivanjem prve tranše poslala jasnu poruku Kosovu da treba da ubrza reformske prioritete.

„Glavna poruka koju Evropska komisija želi da pošalje dinamikom isplata Plana rasta je da to zavisi isključivo od priprema zemalja kandidata. Sprovođenje reformskih prioriteta i njihovo usvajanje u Briselu je ono što diktira dinamiku isplata. Brisel time želi da pošalje poruku da u ovom trenutku ima posla sa meritokratijom, a ne sa političkim favoritima na Balkanu“, ističe Arsovski za Kosovo onlajn.

Komentarišući činjenicu da BiH i Kosovo nisu dobile prvu - predfinansirajuću tranšu iz Plana rasta, poručuje da je to i ključna poruka, posebno Prištini.

„Glavna poruka je upućena Kosovu da treba da ubrza reformske prioritete i komunikaciju kako bi dobilo prvu tranšu sredstava. Mislim da politički problemi sa kojima se Srbija suočava u pregovorima sa EU ne utiču na Plan rasta i razvoja, već se radi o nekoj vrsti tehničke podrške. Glavna poruka je da Kosovo treba da postavi sopstvene reformske prioritete“, precizira ovaj analitičar.

Upitan da li će ovakve „političke poruke“ uslediti i prilikom isplata preostalih tranši sredstava iz Plana rasta, Arsovski smatra da će to zavisiti od „apsorpcionih kapaciteta“ prve tranše, odnosno sposobnosti državnih administraija da planiraju i sprovode spoljnu pomoć.

„Evropska komisija je objavila da isplata druge tranše neće zavisiti samo od potvrde novih reformskih prioriteta i reformske agende, već i od apsorpcionog kapaciteta prve tranše. Ako se to pokaže efikasnim, naravno. Makedonija je korak ispred drugih zemalja i može očekivati drugu tranšu“, uveren je Arsovski.