Kasoli: Pitanje severa se ne može rešiti drugačije osim politički

Bivši poslanik Samoopredeljenja Afrim Kasoli izjavio je da se od dolaska na vlast Aljbina Kurtija pristup severu menjao u zavisnosti od okolnosti, te da je kosovski premijer prvo pokušao da pitanje severa reši u Briselu, a zatim odustao i posvetio se rešavanju problema policijskim i pravnim merama, prenosi Gazeta blic.

Kasoli je istakao da je Kurti prvobitno bio fokusiran na pregovarački proces u Briselu u potrazi za političkim rešenjem pitanja severa, te da je u funkciji tih celjeva došlo do Osnovnog Briselskog sporazuma i Ohridskog implementacionog aneksa.

„Blokadom ovog procesa, iz mnogo razloga, onda izgleda kao da je premijer Kurti `odustao` od obaveze prema ovom sporazumu i više se posvetio rešavanju problema severa policijskim i pravnim merama. On je ovu promenu taktike obrazložio odbijanjem predsednika Srbije Aleksandra Vučića da potpiše pomenuti sporazum, kao i pismom bivše premijerke Srbije Ane Bernabić upućenim Evropskoj uniji, u kojem potvrđuje da postoje crvene linije kada je reč o primeni Sporazuma na putu normalizacije odnosa sa Kosovom, jer je ova zemlja izjavlila da neće poštovati neke članove ovog sporazuma“, rekao je Kasoli.

Kasoli je naveo neke od akcija koje je Kurti preduzeo u vezi sa severom.

„U ovom kontekstu, akcija na registarskim tablicama, zabrana prometa srpskog dinara, zatvaranje šest zgrada Poštanske štedionice i Narodne banke Srbije na severu Kosova, oduzimanje vila Milana Radoičića kod Jezera Ujman (Gazivode) i inicijative za promenu statusa mosta preko reke Ibar deo su ovog novog taktičkog pristupa. Takvi postupci su često zaoštravali odnose sa međunarodnom zajednicom. Kosovo je ukoreno i sankcionisano, a svi smo, nažalost, svedoci kako je paravojni napad terorističkih grupa iz Srbije 24. septembra skoro izjednačen u Savetu bezbednosti UN sa zabranom srpskog dinara“, ocenio je Kasoli.

On je rekao da se ne može poreći činjenica da neke od radnji koje je preduzela Vlada Kosova nisu donele promene na severu i da pravne pobede nisu nužno prerasle u političke pobede Kosova u tom delu.

„Zato što su Srbi sa severa politički još udaljeniji. Oni ostaju politički nezastupljeni kod gradočelnika opština bez građanskog legitimiteta, iz svima nama poznatih razloga. I ovaj problem se ne može rešiti drugačije nego politički, jer nijedna politička volja se ne može sprovoditi u nedogled merama koje je Vlada Kosova do sada sledila nakon što je blokirala dijalog. U međuvremenu, međunarodne partnerske zemlje insistiraju da Kosovo hitno pristupi formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, kao preduslova za ispunjavanje međunarodnih obaveza koje je država Kosovo dobila za integraciju i smeštaj građana Srbije. Dakle, postoji rizik da se ove današnje pravne pobede sutra pretvore u diplomatski i državni neuspeh“, zaključio je Kasoli.