Keljmendi i Bogdanović o taksi, Kurtiju, Vučiću i razmeni teritorija

Adriatik Keljmendi, novinar i analitičar iz Prištine, kaže da je Aljbin Kurti jasno stavio do znanja da će on voditi dijalog s Beogradom ako bude izabran za premijera Kosova, navodeći da je lider Samoopredeljenja protiv dijaloga koji se do sada vodio netransparentno, bez rezultata i uz sporazume koji se ne poštuju.

O tome kakva je sudbina dijaloga o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova Keljmendi je za Radio Slobodna Evropa govorio zajedno sa bivšim srpskim ministrom za Kosovo Goranom Bogdanovićem.

I jedan i drugi su saglasni da će razgovori početi nakon formiranja nove vlade. Bogdanović veruje da će prvi susreti uslediti u februaru sledeće godine, dok Keljmendi ukazuje da bi izbori u Srbiji mogli dodatno da odlože pregovore.

Bogdanović smatra da ko god da je pobedio na izborima na Kosovu i Metohiji, bilo da je to Aljbin Kurti, Isa Mustafa, Kadri Veselji ili Ramuš Haradinaj, u Beogradu će ga tretirati na isti način. Beograd mora da razgovara sa onim koga izabere albanski narod, kaže Bogdanović.

"Ne vidim razlog da Beograd sutra ne razgovara sa Aljbinom Kurtijem bez obzira što on možda zagovara Veliku Albaniju, ali je bar transparentan. Kaže ono što misli za razliku od drugih koji su jedno pričali, a drugo na terenu sprovodili", smatra Bogdanović.

Na to je Keljmendi odgovorio da Albanci na Kosovu smatraju da su Vučić i Dačić bili desna i leva ruka Slobodana Miloševića.

"Naravno, ne možemo mi da biramo ko će da bude predstavnik Srba u pregovorima, kao što ni Srbi ne mogu da biraju ko će biti predstavnik Albanaca sa Kosova", kaže on.

Keljmendi: Taksa će biti suspendovana

"Mislim da će taksa biti suspendovna. Svi su to rekli, samo Haradinaj smatra da taksa treba da ostane sve dok Srbija ne prizna Kosovo. Ali sve druge političke stranke znaju da taksa ne može da ostane", kaže Keljmendi.

Po njegovim rečima, rešenje je u nekoj vrsti reciprociteta između Kosova i Srbije.

"Ideja o reciprocitetu nije loša. Pošto Srbija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu - reciprocitet je neophodan. Srbija ne priznaje pasoše Kosova, a ni druge kosovske dokumente. Ona ne priznaje naše registarske tablice i kosovskim Albancima daje neke papire kada svojim vozilima uđu na teritoriju Srbije. Srbija ne priznaje ni zvanične pečate. Princip reciprociteta podrazumeva da onoliko koliko Kosovo bude država za vladu Srbije, toliko će i Srbija biti država za vladu Kosova", pojasnio je Keljmendi.

Kada je u pitanju razmena teritorija, Keljmendi smatra da problem dva najveća naroda na Balkanu ne može da se reši pomeranjem granica između Kosova i Srbije.

"Albanci žive i u Albaniji, i na Kosovu, i u Severnoj Makedoniji, i u Srbiji, i u Crnoj Gori. Isto tako Srbi pored Srbije žive i na Kosovu, i u Bosni i Hercegovini, i u Crnoj Gori, i u Severnoj Makedoniji. Šta bi se u slučaju prekrajanja granica dogodilo sa Srbima i Albancima koji žive u drugim zemljama? Ako se zalažemo za podelu Kosova, onda se zalažemo i protiv sporazuma iz Rambujea, Kumanovskog sporazuma i Ahtisarijevog plana, a i protiv normalizacije odnosa između Kosova i Srbije", navodi Keljmendi.

Bogdanović protiv razmene teritorija

Prema Bogdanovićevom mišljenju, razmena teritorija je  nešto najgore što bi moglo da se desi srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.

"Slažem se sa ovim što je rekao gospodin Keljmendi. Ali to mora da kaže Tačiju. Jer je reč o inicijativi Tačija i Vučića. Opozicija u Srbiji stalno napada ideju razgraničenja, a u Prištini, osim Haradinija i Aljbina Kutrija, malo je onih koji su javno protiv toga. Nismo čuli glasove kosovskih nevladinih organizacija, dok se one u Srbiji žestoko tome protive", navodi Bogdanović.

Govoreći o odnosu srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog Hašima Tačija, oba sagovornika su saglasni da oni hrane jedan drugog.

"Vučić i Tači bukvalno hrane jedan drugog i homogenizuju biračko telo da bi postigli što bolje rezultate na izborima", navodi Bogdanović.