Ker-Lindzi: Kosovo mora da shvati da neće ući u UN dok ne postigne kompromis sa Srbijom

Profesor Londonske škole ekonomije i političkih nauka i stručnjak za Zapadni Balkan, Džejms Ker-Lindzi smatra da se ne može praviti paralela između Kosova i Republike Srpskoj, kao i da smatra da odmaže da ako se ta dva pitanja povezuju, prenosi Tanjug.

"Mi znamo da moramo da nađemo rešenje za pitanje Kosova, to je u interesu Srbije pre svega zbog drugih važnih stvari, poput zaštite manastira koji se moraju obezbediti, ali opet Bosna je poseban problem", rekao je Ker-Lindzi za Tanjug.

Kako je rekao, pre pet godina tri velika problema na Balkanu su bili pitanje imena Makedonije, BiH i Kosovo, kao i da sada, kada je rešen problem imena, mora da se rešava pitanje Kosova.

"Ono što ja vidim kao problematično jeste da neki ljudi i u Bosni i na Kosovu neverovatno nisu od pomoći. Kosovo nije kao Republika Srpska, ali kada pravite vezu između ta dva pitanja ona postaje problematična. Nema razloga da se pravi ta veza, jer ako je i napravite ona postaje teža. Kažu ako date teritoriju postaće kao Srpska, ali nema razloga zašto bi se to povezivalo", smatra on.

Na pitanje kako vidi budućnost Republike Srpske i pritiske na nju i uslovljenost Srbije položajem ovog entiteta u BIH, Ker - Lindzi kaže da je to pitanje veoma kompleksno kao i cela situacija u BIH, uz opasku: "Iskreno, bosanski"

Potreban novi predlog rešenja za pitanje Kosova

Profesor Džejms Ker-Lindzi ocenio je da dijalog Beograda i Prištine nije dao rezultate i da je čak došlo do koraka unazad u odnosima Beograda i Prištine, a da je jedan od odgovornih za to EU, koja već godinama forsira isti pristup.

On smatra da je potreban nov predlog za rešenje pitanja Kosova, koji mora da bude zasnovan na, kako kaže, nečem ambicioznijem.

Iako je nezavisnost Kosova završena priča, taj problem mora da se reši, kaže Ker-Lindzi i dodaje i da se Ahtisarijev proces može sprovesti do kraja.

"Možemo da nađemo rešenje sa kojim i Beograd i Priština mogu da žive. I Kosovo mora da shvati da neće ući u UN i druge institucije dok ne postigne neki kompromis sa Srbijom. Ovo sada nije od pomoći za Kosovo", rekao je Ker-Lindzi.

On napominje da oni koji su pokazali interesovanje za kosovski problem - EU, SAD, Velika Britanija, nisu stvarno pokušali da nađu pravo rešenje, a da su Kosovo i Srbija postigli sporazum oko nečega što ne može da se implementira.

"Moramo da pokušamo da nađemo konačno, trajno rešenje koje mora da bude zasnovano na nečemu ambicioznijem. Mislim da to može da se uradi", poručio je on.

Na pitanje da li će srpski zahtev za implementaciju dogovorenog u Briselu biti realizovan, odnosno da li će se formirati ZSO, Ker - Lindzi kaže da je to pitanje veoma važno, jer je, kako navodi, jasno da se Kosovo neće vratiti u okvire Srbije.

"Integracija dva miliona kosovskih Albanaca u prostor Srbije nije realna i ljudi u Srbiji ne bi mogli da plate tu cenu, koja bi zahtevala ogromnu finansijsku podršku, integraciju kosovskih Albanaca u vladu na mesto potpredsednika vlade, premijera, šefova vojske, ambasadora. Zbog svih tih stvari ne možete da kažete - želimo Kosovo nazad, a da ih ne učinite podjednako ravnopravnim građanima i date im 'ekstra' prava", rekao je Ker-Lindzi.

Podsetio je i na predlog rešenja kosovskog pitanja koji je podrazumevao razmenu teritorija, ali se, kaže, ni sa tim građani ne bi složili, kao i na predlog koji omogućava Srbima na Kosovu da imaju neku vrstu autonomije, a ključni deo toga je, kako kaže, ZSO.

"Problem je što je Priština prilično sumnjičava u vezi toga i mnogi ljudi tamo tu ideju porede sa Republikom Srpskom. To je postao narativ u Prištini - da ne dozvole formiranje, jer smatraju da bi s vremenom počelo da liči na Srpsku i probleme u BiH", rekao je on i dodao da mnogi smatraju da će Srbi s vremenom odustati i prihvatiti kosovsku nezavisnost.

Na pitanje da li i dalje smatra da EU nema kapacitet da reši pitanje Kosova, Ker-Lindzi kaže da u EU ne vidi ni inovativnost ni ambiciju da se to pitanje reši, iako postoji mnogo načina na koji mogu da se nose sa tim.

"Forsiraju isti pristup koji nema efikasnost. Ja ne vidim kako će pronaći rešenje. Pre 10 godina mogli ste da čujete napredan i efikasniji pristup. Ranije je bila poruka da ako odustanete od KiM dobićete nešto. Sada više nema ni tih poruka", rekao je Ker-Lindzi.

EU je slaba

Kako kaže, EU je sada slaba jer, pre svega nema politički stav i ne kaže ako rešimo ovo, Srbija će biti priključena EU.

Kada se radi o pritisku na Srbiju i tome šta Zapad, pa i Velika Britanija očekuju od nje, Ker-Lindzi kaže da je Kosovo očito dugoročan problem između EU i Srbije i da je neverovatno da smo i dalje zaključani u njemu skoro 14 godina od proglašene nezavisnosti.

"Mislim da je čak došlo do koraka unazad u odnosima Beograda i Prištine. Prethodnih godina nije bilo ni naprednih razmišljanja. Ovo nije trenutni problem, znamo da nešto moramo da učinimo da bi se rešio, ne samo zbog Srbije i prijema u EU, već i zbog Kosova", rekao je on.

Na pitanje o ulozi SAD u rešavanju ovog pitanja, Ker-Lindzi kaže da je spoljna politika SAD u "veoma čudnom trenutku", jer , kako kaže, moraju da reše pre svega veće probleme sa kojima se suočavaju.

Prema njegovim rečima, za vreme bivšeg predsednika Donalda Trampa bilo je dosta interesovanja za Zapadni Balkan, međutim u tom periodu naneto je i dosta štete američkoj spoljnoj politici kada je otišlo i mnogo dobrih ljudi.

"Mnogo pažnje se mora posvetiti Balkanu. Specijalni izaslanik Gabrijel Eskobar je mnogo toga rekao ne bi li smirio sitiaciju u BiH tokom nedavne posete regionu. SAD pokušava da pokaže svoju zainteresovanost. Stejt department sada pokušava da obnovi narušene odlose. Trebaće vremena", ocenio je Ker- Lindzi.

Govoreći o odnosima Srbije i Velike Britanije, Ker-LIndzi kaže da oni možda i nisu na najboljem mestu ovih dana, ali da su bili veoma jaki u prošlosti.

"Razumem da su ljudi u Srbiji malo t, jer ne razumeju zašto Britanija danas ne podržava Srbiju kao što je ranije tradicionalno činila", rekao je Ker-Lindzi i ocenio da je glavni razlog za to što je Britanija priznala Kosovo.

On je kazao da bi bilo lepo videti da Srbija i Britanija ponovo imaju lepe odnose.

"Treba imati na umu da je tri ili četiri godine nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost Britanija veoma snažno lobirala za njega. To je sada nestalo, delimično zato jer ako tražite stalno od nekih zemalja da one priznaju Kosovo, a neka zemlja to ne prihvati jednom, nastavljate da tražite, ako tražite i drugi put opet vas odbiju, ali nakon trećeg ili četvrtog zahteva postaje neprijatno, jer se otkriva da britanska diplomatija nije baš tako jaka, sjajna u odnosu na male karipske zemlje. Ipak, Britanija je ostala javno posvećena kosovskoj nezavisnosti, ali ne lobira više onoliko koliko je ranije", rekao je Ker-Lindzi.