Kesić: Moguće da zemlje koje su se neugodno osećale kada su priznavale Kosovo ugledaju prostor za korekciju te odluke

Politički analitičar Obrad Kesić kaže da bi, ukoliko nastupi momentum u kom bi se jasno videlo da je Americi svejedno šta će se desiti na Zapadnom Balkanu, pogotovo u odnosu između Beograda i Prištine, bilo moguće da zemlje, koje su se neugodno osećale kada su priznavale nezavisnost Kosova, vide prostor za korekciju te odluke.

Kesić  za Kosovo onlajn navodi da u zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova postoje pojedini političari koji se već izjašnjavaju da su promene po ovom pitanju moguće.   

„Neki političari i članovi populističke desnice u Austriji već su govorili o mogućnosti ne samo opoziva priznanja Kosova od strane Austrije, nego i o ponovnom pokretanju celog pitanja u EU i vraćanju na kolosek na kom ne mogu da se menjaju teritorije međunarodno priznatih država bez saglasnosti tih država“, kaže Kesić. 

On podseća da Evropa nema jedinstven stav oko nezavisnosti Kosova, kao i da je veći broj zemalja vrlo skeptičan prema Prištini, zbog čega se na svaki način pokušava da se kroz pregovore dođe do neke nove realnosti i do indirektnog priznavanja Kosova. 

Izabrani predsednik SAD Donald Tramp i njegova administracija, kako kaže, neće imati u fokusu Zapadni Balkan, zbog čega je bitno da se ovo, ali i druga pitanja pozicioniraju na najbolji način. 

„Dobro znamo da je politika iz Vašingtona iz inercije uvek podržavala Prištinu, Bošnjake u BiH i na neki način je uvek išla kontra nacionalnih prioriteta Srba. Sada, mislim da sa novim ljudima na ključnim mestima, predsednik Tramp više neće biti talac političkog establišmenta i da će moći mnogo lakše da nametne svoju agendu za spoljnu politiku. Tu postoji veliki prostor za ozbiljnu nadu da će se u roku od šest meseci osetiti da stvari idu u drugom pravcu i da to sve ide u korist Srbije i Republike Srpske“, navodi Kesić.

Kada je reč o lobiranju u SAD, on navodi da je vrlo jasno na čijoj strani je za vreme predsedničke kampanje bila albanska zajednica i zvaničnici iz Prištine, koji su se apsolutno vezali za Kamalu Haris, dok je vrlo jasno i da je srpska zajednica podržavala Trampa u velikoj meri, ne samo za vreme prvog mandata, već da se vidljivo uključila i sad za vreme treće kampanje. 

Srpska zajednica u SAD, kako kaže, je bolje pozicionirana da iskoristi momentum Trampove pobede nego što je albanska, koja se našla u defanzivi i konfuziji jer nije očekivala tako veliku Trampovu pobedu. 

Kao poslovni čovek, dodaje, Tramp pragmatičnije posmatra ceo svet i u tom kontekstu gleda i ko bi bio značajniji partner za američke interese, da li je to Srbija koja predstavlja regionalnu silu i zemlja koja ima ekonomsku moć a tako i vojnu moć. 

„Za njega je vrlo jasno odgovoriti na to pitanje: Srbija, a ne Priština, jer je Priština zavisna. Ona predstavlja nešto što mora da se hrani dugovečno i bez jake podrške SAD pitanje je da li oni mogu da opstanu kao tzv. nezavisna država. Tramp nikad nije voleo situacije kada je bilo koja zemlja ili savez poput Natoa zavisan do te mere da Amerika snosi najveći trošak i odgovornost za opstanak te države ili organizacije. Mislim da i ovog puta neće biti raspoložen da nastavlja investiciju od strane Vašingtona u opstanak jedne kvazidržave za koju je pitanje da li može da opstane bez jake podrške“, ocenjuje Kesić.