Kesić: Pismo Bajdenu akcija albanskih i bošnjačkih lobista

Obrad Kesić
Izvor: Facebook

Šef predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu Obrad Kesić smatra da je pismo sedmorice kongresmena predsedniku SAD Džozefu Bajdenu u kojem se žale na politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, najnovija akcija udruženih albanskih i bošnjačkih zajednica u SAD, prenosi Tanjug.

"Imali su demonstracije u Njujorku, lobirali su poslednjih četiri, pet sedmica, dolazili su u Kongres i mislim da je to pismo rezultat njihovog rada", rekao je Kesić danas za Tanjug.

On pojašnjava, da ako se pogleda ko su potpisnici, jasno se vidi da su to ljudi koji su radili u korist ili bošnjačke zajednice ili albanske zajednice, tako da je po njemu to dokaz da su te zajednice veoma aktivne i da tu postoji jedan plan rada sa lobiranjem Kongresa i administracije.

“Pokušali su da naprave jednu rezoluciju koja osuđuje Srbiju i Republiku Srpsku i mislim da rade i dalje na tome, ali ovo pismo je njihova najnovija akcija”, naglasio je Kesić.

On kaže i da je teško proceniti kakve će posledice ova akcija imati, jer se potpuno poklapa sa izjavama američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, koji prema oceni Kesića, u novoj funkciji gleda na situaciju kao što je na nju gledao 1990-ih godina.

Kesić smatra da je za Eskobara, prema izjavama koje daje, glavni problem takozvani "srpski nacionalizam" i da njegove najave i pretnje koje iznosi u javnost ulaze potpuno u korist ovakvim lobiranjima od strane albanskih, bošnjačkih i takozvanih crnogorskih zajednica koje gledaju na Srbiju i Republiku Srpsku kao pretnju nacionalnim interesima tih naroda i zajednica.

On takođe naglašava da, iako postoji sinergija tih zajednica i nekih ljudi u američkoj administraciji, nije uveren da to može da pokrene promenu situacije na Kosovu ili Republici Srpskoj, pošto po njemu u administraciji ne postoji trenutno puno prostora da bi se bavili pitanjima na periferiji američkih interesa.

On je mišljenja da koliko god se neki pojedinci u Stejt departmentu trude da tim pitanjima daju veći prioritet, što se tiče američke spoljne politike ima toliko drugih koji su za ovu administraciju ušli u krizne faze.

Odnosi sa Kinom i situacija vezana za Bliski istok i ne tako dobra situacije u odnosima SAD i evropskih partnera su, uz unutrašnje probleme, gde su demokrate poražene na nekim od održanih izbora, po Kesiću mnogo važnija pitanja za ovu administraciju.

Kesić smatra da u izjavama koje je Eskobar dao pred najavljeni dolazak u BiH nema dobre namere i da se on postavio kao branitelj bošnjačkih nacionalnih interesa i BiH, kao visokocentralizovane države sa većim nadležnostima za Bošnjake, koja bi se izgradila na štetu srpskog i hrvatskog naroda.

U tom kontekstu njegov dolazak Kesić vidi kao ohrabrenje za političke struje koje zagovaraju takvo rešenje, koje bi bilo potpuna revizija Dejtonskog sporazuma, koji je već prekršen i nelegalno izmenjen na štetu srpskog i hrvatskog naroda i na štetu entiteta i kantona.

On kaže da tako posmatrano Eskobarov dolazak ima tri cilja, a kao prvi navodi da sebi lično izgradi neki autoritet i poziciju kako bi se pozicionirao kao neko ko se o svemu pita u vezi sa Zapadnim Balkanom i da preko njega Amerika ostane aktivna.

Drugi cilj je da ohrabri, kako Eskobar to naziva, "prodemokratske snage", a to su po Kesiću u suštini snage koje su spremne poslušno da rade u kontekstu njegovih naredbi i želja koje u velikoj meri idu na štetu srpskog naroda, kako u BiH, tako i na Kosovu i u Crnoj Gori.

Po njemu, treći Eskobarov cilj jeste da pokaže da on sledi politiku koju je i Hojt Ji sprovodio, odnosno da pokaže da je on jedan od ključnih faktora rešenja ovih problema, odnosno kako kaže Kesić, on hoće da izgradi poziciju da tu postoji neki plan i da on sprovodi neki plan i da je cela administracija iza njega.

Sve ovo je pokušaj da se stvori percepcija koja ne odražava realnost, ni autoriteta sa kojim dolazi Eskobar ni što se tiče okolnosti koje vode SAD u neku veću ulogu na prostor Zapadnog Balkana, da se Amerika vratila na Zapadni Balkan i da će da rešava probleme, a realnost je nešto drugo, zaključio je Kesić.

Grupa američkih kongresmena, na čelu sa bošnjačkim i albanskim lobistima, uputila je pismo predsedniku SAD Džozefu Bajdenu u kojem se žale na politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, navodeći da su zabrinuti za političku situaciju u Srbiji i uticaj koje bi takvo stanje moglo da ima na Zapadni Balkan i Evropu.

U pismu koje su potpisali kongresmeni Radža Krišnamorti, Riči Tores, Dejvid Sislin, Jan Šakovski, Džejms Mekgavern, Džim Kosta, Majk Gigli apostrofira se potreba da se SAD, kako navode, aktivnije angažuju u suzbijanju korupcije u Srbiji, sprečavanju gušenja slobode medija i organizovanju slobodnih i fer izbora.