Klark: Srbe možeš bombardovati, ali ne možeš im slomiti duh

Remzi Klark, američki državni pravobranilac u vreme administracija predsednika Džona Kenedija i Lindona Džonsona, koji je pre dva dana preminuo, protivio se NATO bombardovanju SRJ koje, kako je isticao, nije moglo da slomi duh i otpor naroda Jugoslavije, prenosi Sputnjik.

Ukazivao je da je to bio zločin za koji još niko nije snosio posledice i da su stradali nevini.

Remzi Klark, koji je preminuo u svom domu u Njujorku u 94. godini, bio je kritičar spoljne politike SAD i protivnik američkih vojnih intervencija, a u julu 1999. godine sačinio je optužnicu protiv SAD i NATO zbog agresije na SRJ.

"Video sam, tokom svoja dva putovanja u Jugoslaviju (na početku i pri kraju NATO agresije), na stotine različitih direktnih napada na civile. Prošle su dve decenije od NATO ageresije na Jugoslavniju sa bombardovanjem koje je izazvalo veliku materijalnu štetu, mnogo ljudi je tada ubijeno, mnogo ranjeno, a mnogi i danas umiru i umiraće od posledica rasejanog osiromašenog uranijuma”, navodi Klark u svom svedeočenju objavljenom povodom 20 godina agresije na Jugoslaviju u knjizi "78 Dana Apokalipse — Istina optužuje".

Klark kaže da je to bio zločin za koji još niko nije snosio posledice.

“O tome pričamo godinama i ne treba prestati da se o tome govori. Da je to sve urađeno nezakonito i da su stradali nevini, u to sam se lično uverio. Dva puta sam putovao u Jugoslaviju, u vreme bombardovanja, kada sam svojim očima video i izvorno čuo istinu koja je u vodećim svetskim medijima prikazana drugačije. Zato i ovom prilikom podsećam na ono što sam mnogo puta već rekao, kao i na optužnicu protiv odgovornih za počinjene zločine. Najpre ukazujem na ono što je svojevremeno rekao doktor Martin Luter King, koristeći te reči i kao prolog ovom svedočenju: ‘Najveći izazivač nasilja na zemaljskoj kugli je moja sopstvena zemlja’”, rekao je on.

Klark se zapitao, kako je postupio NATO na primeru angažovanja u slučaju SR Jugoslavije.

“Sve dok nije došlo do prekida vatre, natovski vojnici nisu kročili na Kosovo ili u Jugoslaviju, već su te prostore bombardovali iz daljine. Hvalili su se preciznošću i uspesima, a posle je ispalo sasvim obrnuto. Bombardovali su bespomoćne ljude. Ubili su hiljade direktnim nasiljem, i više desetina hiljada indirektnim posledicama svoga dejstva, zbog različitih ubojnih sredstava koja su koristili, ne misleći na radijaciju, opasna hemijska trovanja, zagađenja okoline i nesagledive ekološke posledice”, rekao je on.

Klark je istakao da je tokom svoja dva putovanja u Srbiju, na početku i pri kraju NATO agresije, na stotine različitih direktnih napada na civile.

“U tim napadima nije bilo drugih ciljeva osim civilnih, i dejstvovalo se s namerom da se počine najdirektnije patnje i stradanja tih nedužnih ljudi. I, nedvosmisleno, to nisu bile greške. Gotovo sve njihovo bombardovanje je bilo takvo. Moramo da zapamtimo, kada je rat započeo, NATO se svakodnevno hvalio uspesima, referišući zapadnoj i svetskoj javnosti (koju je od početka obmanjivao), koliko je srpskih oklopnih oruđa pogodio. Posle će se ustanoviti da je sve to bilo precenjeno, čak i za deset puta, a u mnogim slučajevima i apsolutno lažno. Samo su nepogrešivo pogađali civilne objekte i javnu infrastrukturu”, rekao je on.

Klark kaže, da su u stvari uništavali tu državu i njen narod.

“Vojska SRJ im je bila nedokučiva, zbog njenih spretnih manevara i taktike koju je primenjivala. Pokazalo se i potvrdilo da nisu mogli slomiti duh i otpor naroda Jugoslavije, ali su mu zagorčali, otežali i unazadili život. Učinili ga jadnim i tegobnim i za mnoge naredne generacije. To su i sami znali i mogli da vide, kao i ja, dok sam na Trgu Republike u Beogradu, ili na njegovim mostovima, gledao i po pedeset hiljada ljudi koji protestuju i prkose natovskom bombardovanju”, rekao je on.

Klark je naveo, da taj narod nije bio zaplašen i pokoleban, već ogorčen i odlučan da trpi i izdrži sve nedaće koje su mu nametnute.

“Znalo se za njihovo držanje i od ranije, iz prethodne istorije, da taj narod možeš bombardovati, ali ne možeš mu slomiti duh. Možeš mu otežati i ojaditi život, ali ne možeš mu oduzeti budućnost. Trebalo bi pomnije pogledati svih 19 tačaka optužnice protiv odgovornih u slučaju bombardovanja SR Jugoslavije. To je, u prvom redu, 19 načina ubijanja i uništavanja života. Svaki od njih je smrtonosan na svoj način, neki neposredno i efikasno, drugi užasno, neki sporije i mučno, zbog zračenja i bolesti bez lekova, neki zbog hemijskih ili drugih otrova i zagađenja u okolini, što će pogađati i mnoge generacije u budućnosti”, naveo je on.

Prema njegovim rečima, nesporno je da je NATO odgovoran, jer je tokom 78 dana agresije koristio visokotehnološke metode ubijanja, ali bez vidljivih počinilaca zločina.

“To ne znači i da ne postoje zločinci: inspiratori, naredbodavci i izvršioci. Sa time se, kao civilizovan i napredan svet, moramo suočiti. Ako na to nismo spremni, ako to u buduće ne možemo zaustaviti, kakva je nada ovom svetu? Želim da naglasim još jedan aspekt natovske kampanje protiv SRJ, a tiče se lažnog optuživanja i nametanja lažne krivice protivniku, da bi se pred sopstvenim javnim mnenjem pridobila podrška za ratnu kampanju. Prisetimo se kako su se, dan za danom, nizale slike američkog bombardovanja Prištine, kao tobože precizno i dozirano dejstvo po ‘zločinačkim srpskim snagama’. A u stvarnosti, bilo je to potpuno besmisleno, nepotrebno i ničim opravdano razaranje srca Prištine, bez ikakve vojne infrastrukture”, ukazao je Klark.

On je rekao da kada je izvršena NATO okupacija Kosova, kada je vojnik NATO ušao u Prištinu, videli su se užasi i posledice bombardovanja.

“I tada su, ne trepnuvši, rekli: ‘Pogledajte šta su Srbi učinili Prištini! Tako su se izgovarali i za bombardovanje Univerziteta u Prištini. Bio sam tamo i video kako su, petog, šestog dana bombardovanja, razneli nekoliko važnih zgrada visokoškolskog obrazovanja, a to nisu bili nikakvi vojni ciljevi. Može li to biti bilo šta drugo osim ratni zločin, počinjen borbenim mašinama koje su američki građani platili. Video sam i kako je uništena kineska ambasada u Beogradu. I čuo besmislene izgovore o tobožnjoj zabuni onih koji su taj objekat označili kao vojni cilj. Dirljiva je bila uzvišena slika naroda Beograda i Jugoslavije koji ostavlja gomile cveća pored ambasade Kine, iskazujući saučešće zbog stradanja nedužnih diplomata”, rekao je Klark.