KO je KO - Iljir Meta: Premijer, predsednik, pritvorenik

Iljir Meta, koji je uhapšen u ponedeljak po nalogu Specijalnog tužilaštva zbog finansijskih malverzacija, bez sumnje je jedan od najkontroverznijih albanskih političara u poslednje dve decenije. Jedan od najmlađih premijera u istoriji Albanije i prvi predsednik ove zemlje koji je opozvan dovodi se u vezu s brojnim aferama koje su tokom godina pratile njegovu karijeru, zbog čega mu sada preti zatvorska kazna.

Meta je bio jedan od retkih mladih ljudi koji su se pridružili Socijalističkoj partiji 1991, u vreme kada je većina omladine u zemlji stajala iza novoformiranih rivalskih partija kao što je Demokratska stranka. Dok je njegova stranka polako posustajala, Metina politička karijera je cvetala i 2004. je osnovao svoju partiju - Socijalistički pokret za integraciju (LSI).

Već sa 30 godina Meta je postao drugi najmlađi premijer u istoriji Albanije. Na toj funkciji bio je od 1999. do 2002. godine, a fokusirao se na reforme koje su omogućile pristup Albanije Natou i napredovanje ka evropskim integracijama.

Potom je od 2013. do 2017. bio predsednik parlamenta, a predsednik Albanije je postao 2017. i na tom mestu ostao do jula 2022. godine. Tokom predsednikovanja bio je suočen s brojnim izazovima, uključujući zemljotres 2019. koji je izazvao veliku štetu i ljudske gubitke, ali i političku polarizaciju i socijalne nemire.

Uhapšen dok je išao na konferenciju

Tokom karijere Metu su pratili brojni skandali, afere i optužbe za korupciju i zloupotrebu položaja. Njegov mandat je prekinut 2021. optužbama za kršenje ustava i pristrasnost tokom izbora, čime je postao prvi predsednik u istoriji Albanije koji je opozvan. Iako je Ustavni sud kasnije poništio ovu odluku, kontroverze oko njegovog delovanja nisu prestajale.

Dok se čekala odluka Ustavnog suda o njegovoj smeni Meta je upirao prstom u Edija Ramu.

"Ne želim predsednika koji krši prava Albanaca, koji je imao za cilj da promeni granice Kosova i koji se zalaže za Otvoreni Balkan", napisao je Meta na Fejsbuku.

Nakon završetka mandata, Meta se suočio sa dodatnim optužbama, uključujući i skandal vezan za korupciju koji je ove nedelje rezultirao njegovim hapšenjem. Lisice na ruke su mu stavljene dok je išao na konferenciju za novinare nakon istrage koju je sproveo SPAK zbog sumnje za korupciju, pranje novca i skrivanje ličnih prihoda i imovine.

Tajni snimci i inauguracija Trampa

Metu skandali prate godinama. Prva velika afera oko njega izbila je u januaru 2011, kada je na Top kanalu emitovan video-snimak snimljen skrivenom kamerom u Ministarstvu ekonomije.

Snimak počinje tako što Meta traži od tadašnjeg ministra privrede Dritana Priftija da interveniše na tenderu za koncesiju za hidroelektranu i nudi mu 700.000 evra i sedam odsto akcija. Takođe traži nameštanje aukcije za prodaju sirove nafte jednoj kompaniji nudeći Priftiju milion evra. Na snimku se Meta hvali da je u dobrim odnosima sa predsednicom suda Špresom Becajem, nakon što je zaposlio njenu ćerku kao diplomatu u ambasadi i da može uticati na odluku suda.

To ga je primoralo da podnese ostavku na mesto zamenika premijera Albanije, iako je tvrdio da je nevin.

Šest godina kasnije Meta se našao i na udaru austrijskog Kronen cajtung koji ga je u članku optužio za lobiranje preko lažne kompanije. I članku se tvrdilo da je Meta platio 700.000 dolara preko kiparske lažne kompanije da bi dobio pristup inauguraciji Donalda Trampa, a optužbe su bile potkrepljene dokumentima američkog suda.

Razvod zbog politike

Iljir Meta bio je oženjen Monikom Krimadi koja je preuzela njegovu stranku kada je on postao predsednik i koja je zbog političkog angažmana odbila titulu prve dame. Razveli su se ove godine, a kao razlog on je naveo političke nesuglasice, požalivši se na izjavu u kojoj je Krimadi izrazila poverenje u Specijalno tužilaštvo.

„Ne razvodim se zbog druge žene, već radi stvari od vitalnog značaja za državu. Njeni dijametralno suprotni politički stavovi o uzrocima koje branim stvaraju konfuziju i trebalo je da dođe kraj. Nakon ove izjave, gospođa Krimadi je sada moja bivša supruga“, rekao je Meta novinarima.

Privržen bektašima i Seltiku

Osim političkih aktivnosti, Meta je poznat po svojoj strasti prema fudbalu, posebno kao navijač kluba Seltika i često ističe svoju privrženost bektašijskim vrednostima.

Na društvenim mrežama objavljuje snimke sa planinarenja i predstavlja se kao porodični, poslovni anti-LGBT političar.

Zagovarao dijalog Beograda i Prištine

Kao državnik Meta je često isticao podršku nezavisnosti Kosova i naglašavao potrebu za dijalogom između Beograda i Prištine.

U intervjuu za RTV21 2019. godine rekao je da Albanija ne može biti deo dijaloga između Kosova i Srbije, jer je to tema za kosovske institucije.

Njegov stav tada je bio da je odnos između Albanije i Srbije veoma važan, a podsetio je na saradnju koju je kao premijer imao sa bivšim premijerom Srbije Zoranom Đinđićem.

“Albanija ne može da bude deo dijaloga između Kosova i Srbije, jer svaka intervencija Albanije u tom dijalogu, ili u određenim temama dijaloga, praktično predstavlja kršenje nezavisnosti i legitimiteta”, kazao je Meta.

Podržao Vašingtonski sporazum

Na 75. zasedanju Ujedinjenih nacija 2020. godine pozdravio je sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine od 4. septembra u Vašingtonu.

“Pozdravljamo sporazum o ekonomskoj normalizaciji postignut između Kosova i Srbije, koji je posredovao i garantovao predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp. Uz posredovanje EU, obe zemlje treba da iskoriste ovu priliku da postignu konačni i pravno obavezujući sporazum o uzajamnom priznavanju, kao i potpunu normalizaciju odnosa između njih“, izjavio je tokom svog govora Meta.

Veličao OVK

Dve godine kasnije, kao odlazeći predsednik Albanije, na svečanoj sednici u Prištini obratio se kosovskim poslanicima, poručivši da Albanija snažno podržava napore da i Kosovo bude član Natoa, te da Albanija ima prostora da ojača poziciju Kosova na međunarodnoj areni.

Govorio je i o značaju i “čistoći slavnog rata Oslobodilačke vojske Kosova”.

„Trebamo biti ponosni na slobodu i nezavisnost, ali da ostanemo svesni na nove opasnosti koje nam prete. Istorija nam daje puno pravo da se ponosimo oslobodilačkim ratom OVK-a, ali da vodimo računa da ovaj rat i dalje ostane neokaljan kako zaslužuje. Da podržimo herojsku kauzu boraca da se odbrane i oslobode od genocida. Nevinost lidera koji su danas neopravedno u Hagu pobediće svaki očajnički pokušaj da se agresori pretvore u žrtve, a žrtve u agresore. Kosovo nije samo faktor mira, bezbednosti, stabilnosti, već i demokratizacije i evropeizacije u regionu“, izjavio je tada.