Koci: Porast ekonomije na Kosovu u brojkama, ne i u stvarnom životu

Advokat Arijanit Koci ocenio je da ekonomija na Kosovu pokazuje porast u brojkama, ali ne i u stvarnom životu, i da će, ako se ovako nastavi, uvek postojati brojke za hvalisanje i građane koji jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Koci je na Fejsbuku objavio „Priručnik za preživljavanje na Kosovu“ u kojem je pokušao da objasni pojam ekonomskog rasta i činjenicu da statistika i brojke umeju da obmanu građane.

Kako ističe, građani na Kosovu žive čak 84 odsto lošije od građana zemalja EU.

„U poređenju sa prosekom EU (39.680 evra), mi smo na samo 16 odsto njihovog standarda. Drugim rečima - živimo 84 posto lošije (ili oko 5,5 puta slabije) od prosečnog građanina EU. Čak i u našem regionu zaostajemo, mi smo na samo 70 posto proseka Zapadnog Balkana. Ekonomija Kosova raste u brojkama, ali ne i u stvarnom životu. Potrošnju održavaju dijaspora i krediti, a ne proizvodnja i izvoz. Ako ovako nastavimo, uvek ćemo imati brojke za hvalisanje i građane koji jedva sastavljaju kraj s krajem“, poručio je Koci.

Sa druge strane, Koci navodi da svako moderno društvo ima jedan „magični“ pokazatelj za merenje svog „zdravlja“ - ekonomski rast.

„Kada brojke rastu, političari govore o uspehu, mediji prenose pozitivne vesti, a građani stiču utisak da zemlja ide napred. Ni Kosovo nije izuzetak. Od 2010. do 2019. godine, bruto domaći proizvod (BDP) - glavni pokazatelj ekonomskog rasta - rastao je u proseku za 4,5 odsto godišnje. BDP je vrednost svih dobara i usluga proizvedenih unutar zemlje tokom jedne godine. Kada on raste, to znači da proizvodimo više, ali ne nužno i da živimo bolje“, napisao je Koci.

Objasnio je i da je 2020. godine, pandemija prekinula ovaj tempo sa padom od 5,3 posto.

„Granice su zatvorene, trgovina se smanjila, turizam je nestao, a investicije su presahnule. Godina 2021. donela je snažan povratak brojki, ali samo zato što su se upoređivale sa najlošijom godinom decenije. To je bio statistički rast, a ne stvarno poboljšanje životnog standarda. Od 2022. do 2024. vratili smo se na raniji „normalan“ nivo - oko 4,2 posto godišnje, dok su stari problemi ostali: nizak produktivitet, nedostatak konkurentnih izvoza i veliki jaz između veština koje nudi tržište rada i onih koje zahteva ekonomija“, naveo je Koci.

Nabrojao je i koji to parametri predstavljaju glavni motor rasta.

„Uglavnom privatna potrošnja. Samo u 2024. godini, ona je doprinela sa 4,4 procentna poena rastu BDP-a. Investicije? Samo 1,6 procentnih poena. U 2022. njihov uticaj je čak bio negativan. Neto izvoz? Gotovo svake godine negativan – dokaz da zavisimo od uvoza čak i za osnovne potrebe. Kako se finansira ta potrošnja? Iz dva izvora: potrošačkih kredita i doznaka iz dijaspore. Samo u 2024. godini, potrošački krediti su porasli za 22 odsto.
Doznake su kiseonik ekonomije, u proseku 2,5 puta veće od stranih direktnih investicija i gotovo duplo veće od prihoda iz izvoza“, piše Koci.