Koha: Dijalog Kosova i Srbije moguć tek od kraja juna

U trenutnim okolnostima, u jeku pandemije koronavirusa, nastavak dijaloga Beograda i Prištine smatra se nemogućim ali ovaj proces nisu zaboravili akteri u razgovorima Kosovo i Srbija, niti posrednici - Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, piše Koha.

Koha podseća da od 1. aprila, kada je odlazeća kosovska vlada ukinula stopostotnu carinu na uvoz robe iz Srbije, Evropska unija i neke zemlje članice slale su signale da se barijere između strana u dijalogu prevazilaze.

Takav pristup EU razlikuje se od stava Sjedinjenih Američkih Država, koje su pored ukidanja poreza od aktuelnog kosovskog premijera Aljbina Kurtija zahtevale da ne primenjuje meru reciprociteta prema Srbiji, i da se ta mera smatra preprekom za nastavak i zaključivanje dijaloga, a u cilju postizanja sporazuma između Kosova i Srbije.

Koha navodi da direktor Balkanske grupe za politiku Naim Rašiti, ne očekuje da će dijalog započeti u ovoj fazi jer kako kaže, nema uslova za dijalog u ovom trenutku, kada se ceo svet bavi pandemijom koronavirusa.

"Pre svega, svaka strana država je zatvorena i neće biti ublažavanja ograničenja pre maja. Drugo se odnosi na činjenicu da je Srbija odložila izbore i da će ih morati održati, kad god se stvore uslovi, krajem maja ili juna, i treće, ni mi u Prištini nemamo punopravnu vladu koja bi se bavila dijalogom. Uskoro će svi shvatiti da u ovoj političkoj situaciji na Kosovu ne može biti dijaloga ", kaže Rašiti za Radio Slobodna Evropa, prenosi Koha.

On smatra da bi pre bilo kakvog dijaloga bilo poželjno da Kosovo ima funkcionalnu vladu u punom kapacitetu i bolju međuinstitucionalnu i unutarstranačku koordinaciju.

"Dakle, ni pod kojim okolnostima ne vidim da će biti dijaloga pre kraja juna", kaže Rašiti.

Iako se nastavak dijaloga u vreme pandemije smatra nemogućim, pitanje međunarodnog posredovanja u ovom procesu i nakon što se stvore uslovi ostaće tema o kojoj se raspravlja.

U Prištini predsednik Kosova Hašim Tači zajedno sa predsednikom Demokratskog saveza Kosova Isom Mustafom i liderom Demokratske partije Kosova Kadrijem Veselijem, otvoreno izražava svoje neslaganje sa EU zbog činjenice da je za dijalog imenovala slovačkog diplomatu Miroslava Lajčaka, koji dolazi iz zemlje koja ne priznaje Kosovo.

Tači, Mustafa i Veselji nisu krili svoj stav da žele SAD sa primarnom ulogom u dijalogu.

U međuvremenu, odlazeći premijer Kosova Aljbin Kurti pozdravio je imenovanje Lajčaka i obavio razgovore o dijalogu i ulozi EU s liderima nekoliko država članica EU, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Tači i Veselji su kritikovali Kurtija zbog njegovih postupaka, a posebno zbog čestitke upućene Lajčaku, optužujući ga da je okrenuo leđa Sjedinjenim Državama.

U međuvremenu, prema pisanju Kohe,  Kurti je pozvao predsednika Hašima Tačija, predsednicu parlamenta Vjosu Osmani i predstavnike sedam glavnih političkih partija da se pridruže, kako je rekao, ideji da se stvori desetočlani politički tim koji bi predstavljao Kosovo u dijalogu. Pored političkog tima, Kurti je predložio formiranje tima na ekspertskom nivou.

Hašim Tači je ovaj pokušaj Kurtija opisao kao ličnu želju, a ne realnu priliku za sprovođenje, zbog toga što su Kurti i njegova vlada razrešeni nakon izglasavanja nepoverenja u Skupštini.

Analitičarka Jeta Krasnići iz Demokratskog instituta Kosova, kaže da se proces dijaloga može posmatrati iz dve perspektive, spoljašnje, koja uključuje SAD i EU kao pokretače procesa, i unutrašnje perspektive, koja uključuje institucije i glavne političke stranke na Kosovu.

Ona očekuje da će SAD i EU postići koordinaciju u vezi s tim procesom, dok na unutrašnjem planu kaže da institucije i političke snage na Kosovu treba da pronađu politički konsenzus kako ne bi predstavljali samo sopstvene stavove.

"Potreban nam je konsenzus, strategija i pozicija Kosova, sa definisanim crvenim linijama u pregovorima", rekla je Krasnići.