Koje su druge opcije za formiranje vlade ako se Samoopredeljenje i DSK ne dogovore

Iako je prošlo tri meseca od prevremenih parlamentarnih izbora na Kosovu, još nije formirana nova vlada zbog toga što Samoopredeljenje kao pobednička stranka i Demokratski savez Kosova, kao drugoplasirana, nisu postigli koalicioni sporazum, piše RSE.

Prema stručnjacima za ustavna pitanja na Kosovu postoje dve mogućnosti za formiranje nove vlade ukoliko dve pobedničke stranke ne formiraju koaliciju.

Advokat Aljban Krasnići kaže da ukoliko Samoopredeljenje i DSK ne postignu dogovor o novoj vladi, to znači da bi Samoopredeljenje imalo i druge mogućnosti.

Prema njegovim rečima, stranka Aljbina Kurtija bi možda mogla potražiti druge partnere za formiranje nove vlade.

“Samoopredeljenje u tom slučaju može neku drugu parlamentarnu stranku uzeti za partnera“, kaže Krasnići.

U tom slučaju, prema njegovom mišljenju, vladajuća koalicija  morala bi da bude sastavljenjena od Samoopredeljenja i jedne ili više političkih partija zastupljenih u parlamentu.

Druga opcija bi nastala u slučaju da mandatar za sastav nove vlade ne uspe da obezbedni potrebnu većinu.

U tom slučaju, kaže on, predsednik bi imao diskreciono pravo da imenuje drugog mandatara.

“S obzirom na to da imamo samo dve opcije za formiranje vlade, predsednik bi u ovom slučaju prema Ustavu imao diskreciono pravo da po drugi put napravi neku vrstu projekcije ko ima veće šanse da formira vladu”, kaže Krasnići.

Ukoliko formiranje vlade ne uspe i iz drugog pokušaja, dodaje Krasnići, tada se moraju raspisati novi izbori.

Međutim, prema mišljenju Valjmira Ismailjija iz Demokratije Plus, novi izbori bi bili najgora moguća opcija za izlazak iz trenutne situacije.

“Samoopredeljenje i DSK trebalo bi da iskoriste sve mogućnosti za stvaranje vlade koju su obećali pre izbora” , kaže Ismailji.

Ukazuje da bi čak i povećanje broja ministarstava bila prilika za postizanje koalicije između Samoopredeljenja i DSK.

“Jedna od mogućnosti mogla bi biti da se broj ministarstava poveća sa 12 na 15, gde bi DSK imao sedam, a Samoopredeljenje pet, dok bi tri minstarstva dobile partije manjinskih zajednica”, smatra on.

Prema tumačenju Ustavnog suda Kosova iz 2014. godine predsednik republike ima ulogu inicijatora, ali ima i mandat i ustavnu obavezu da predloži skupštini kandidata za premijera koga nominuje politička stranka ili koalcija sa najvećim brojem  poslanika u parlamentu.

Mišljenje suda je i da predsednik republike nema diskreciono pravo da odbije nominaciju predloženog kandidata za premijera.