Koka: Albanija će teško ispuniti novi odbrambeni budžet od 3,5 odsto BDP-a

Analitičar i glavni urednik Suri TV Bledian Koka izjavio je da će Albanija veoma teško ispuniti zahtev da članice Natoa ubuduće za odbrambene potrebe izdvajaju 3,5 odsto Bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da je ovoj zemlji od ulaska u alijansu retko uspevalo da ispuni i dosadašnjih dva odsto izdvajanja.

„Mislim da je zahtev za odbrambeni budžet od 3,5 odsto, u albanskim uslovima, veoma teško ispuniti, čak gotovo nemoguće. To je zbog mnogih ekonomskih izazova sa kojima se Albanija suočava, i zbog mnogih ciljeva koje je aktuelna vlada sebi postavila u vezi sa investicijama u infrastrukturu, ili čak koncesijama, što je element sa velikim uticajem na albanski državni budžet“, ocenio je Koka za Kosovo onlajn.

Pritisak za povećanje vojne potrošnje članica Nato biće na stolu junskog samita ove alijanse, a Koka kaže da je usledio na zahtev SAD i da bi Albanija mogla da zatraži reviziju svog odbrambenog budžeta.

S druge strane podseća da je ovo bila tema i upravo završenih parlametarnih izbora u Albaniji.

„Moramo imati na umu da su postojala predizborna obećanja u vezi sa ovim pitanjem, kako od aktuelne većine, tako i od opozicije. Opozicija predviđa povećanje plata i penzija, a to bi bio ekonomski teret koji bi Albaniji onemogućio da ulaže do 3,5 odsto svog budžeta u vojsku i naoružanje“, kazao je Koka.

Smatra da se iza novog pritiska za povećanjem vojne potrošnje krije namera da članice Nato poštuju osnovnu kvotu ulaganja koja iznosi dva posto BDP-a.

„Mislim da je ovaj pritisak da se dostigne 3,5 odsto način da se zemlje Natoa primoraju da barem poštuju ono što se smatra osnovnom kvotom vojnih ulaganja, dva odsto. Prema mojim informacijama, od kada je Albanija ušla u Nato 2008. godine do danas, ovaj nivo je retko poštovan u godišnjim budžetima albanskih vlada, bilo za vreme Beriše ili u tri vladajuća mandata Rame”, ističe Koka.

Upitan koliko bi nova vojna ulaganja mogla da utiču na region Zapadnog Balkana ovaj analitičar kaže da Beograd nema nikavih razloga za brigu zbog jačanja vojske Albanije.

„Nekada, tokom 45 godina vladavine diktatora Envera Hodže, Albanija je imala nivo izdataka za odbranu i do deset procenata tadašnjeg godišnjeg budžeta. Iako je zemlja bila siromašna, videli smo, posebno nakon pada tog režima, kakav je vojni potencijal, u municiji i naoružanju, naša zemlja stvorila. Bez obzira na to kakvo mišljenje imamo o režimu Tita ili Hodže, ili Miloševića, mislim da Albanija nikada nije bila faktor koji je imao za cilj da potkopa mir i stabilnost u regionu“, smatra Koka.

Otuda zaključuje da jačanje Natoa ne treba razumevati kao pretnju, već kao garanciju i za druge zemlje, pa i Srbiju.

„Nato nije pretnja drugima, već garancija za sve, a još više za Srbiju. Koliko ja znam, nije manjkalo poziva Srbiji da bude deo ovog saveza i verujem da će tih poziva biti i u budućnosti“, uveren je ovaj analitičar.

Ulaganje u odbranu vidi kao osiguranje od potencijalnih izazova, a da na takvu opasnost ukazuju ne samo rat u Ukrajini, već i sukobi širom sveta.

Za Koku zahtev SAD za uvećanjem vojnih izdataka svih članica Natoa ne treba posmatrati kao „težak ekonomski izazov“, već pokušaj da se odgovori na opasnost od potencijalnih protivnika.

„Da u svakom slučaju, moramo biti minimalno ravnopravni sa drugima u mogućem sukobu, za koji se nadam da se nikada neće dogoditi. Ovo primorava alijansu da zahteva tako nešto od svojih članica. Dakle, to je zahtev za vojnom ravnopravnošću i odgovor na ono što vaš protivnik radi. Ako drugi postanu jači, mi ne možemo oslabiti“, zaključuje Koka.