Rute predložio članicama Natoa da povećaju potrošnju za odbranu na 3,5 odsto BDP-a

Generalni sekretar Natoa Mark Rute predložio je članicama alijanse da povećaju potrošnju za odbranu na 3,5 odsto BDP-a i da se obavežu na dodatnih 1,5 odsto za širu potrošnju vezanu za bezbednost kako bi ispunili zahtev američkog predsednika Donalda Trampa za cilj od 5 odsto, rekli su Rojtersu ljudi upoznati sa predlogom.

Ruteov predlog bi mogao da omogući američkom predsedniku da proglasi pobedu na samitu Natoa u Hagu u junu, a da pritom ne obaveže evropske zemlje i Kanadu na 5 odsto osnovne vojne potrošnje, što mnogi smatraju politički i ekonomski neodrživim.

Trenutni cilj Natoa u pogledu potrošnje za odbranu je najmanje 2 odsto BDP-a, što su ispunile 22 od 32 članice. Lideri širom Natoa kažu da taj cilj više nije dovoljan, jer Rusiju vide kao mnogo veću pretnju nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Nijedna zemlja Natoa ne ispunjava Trampov cilj od 5 odsto. Prema podacima Natoa, Sjedinjene Države troše oko 3,2 odsto BDP-a na odbranu. Poljska troši najveći deo svog proizvoda, više od 4 odsto.

Mnoge evropske članice Natoa su pod pritiskom da povećaju izdatke za odbranu, jer su SAD jasno stavile do znanja da više neće biti prvenstveno fokusirane na zaštitu kontinenta. Tramp je zapretio da neće pomoći drugim članicama Natoa ako ne potroše dovoljno na sopstvenu odbranu.

Definicija šire kategorije izdataka vezanih za bezbednost i dalje bi morala da se dogovori. To bi moglo da uključi nadogradnju puteva i mostova radi podrške teškim vojnim vozilima, civilnu odbranu i sajber mere, prema rečima zvaničnika.

Na pitanje da li je Rute dao predlog, portparolka Natoa Alison Hart nije direktno odgovorila. Rekla je da je Rute „više puta rekao da je povećanje izdataka za odbranu potrebno kako bi se ispunili ciljevi sposobnosti o kojima će se saveznici uskoro složiti i kako bi se obezbedila pravednija podela tereta među saveznicima“.

„Ovo će verovatno uključivati ne samo veća ulaganja u odbranu prema dogovorenim definicijama Natoa, već i dodatna ulaganja u povezane oblasti poput infrastrukture i otpornosti“, navela je Hart i dodala: „Generalni sekretar radi u bliskoj konsultaciji sa saveznicima kako bi pripremio odluke o ovome za naš samit u Hagu.“

Debata o Ruteovom predlogu je još uvek u ranoj fazi i ostaje nejasno da li bi mogao da dobije podršku svih 32 članice alijanse.

„S tim bismo bili u redu, posebno ako bi to donelo konsenzus“, rekao je jedan visoki evropski zvaničnik.

Neke vlade su bile oprezne prema proširivanju definicija bezbednosnih izdataka, plašeći se da će druge pokušati da uključe stavke koje imaju malo veze sa odbranom u širu kategoriju.

Članice Natoa su zajedno potrošile oko 2,61 odsto BDP-a na odbranu 2024. godine, prema procenama koje je objavila alijansa. Ali te brojke prikrivaju velike razlike između saveznika.

Italija, Portugal, Kanada, Slovenija, Luksemburg, Belgija i Španija bile su pri dnu liste, sve sa ili ispod 1,5 odsto. Lideri nekih od tih zemalja su rekli da, pošto su dalje od Rusije, mogu manje da urade da zaštite Evropu od invazije i tražili su da se izdaci u oblastima kao što je bezbednost granica uračunavaju u njihov doprinos.