Komitet za spoljne poslove SAD odbio predlog kongresmena Selfa o obustavi pomoći Grčkoj zbog nepriznavanja Kosova

Predlog republikanskog kongresmena iz Sjedinjenih Američkih Država Kita Selfa da SAD izvrše pritisak na Grčku kako bi preispitala svoj stav prema Kosovu i prestala da blokira njegovo članstvo u Natou nije dobio podršku njegovih kolega na sastanku Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma.

Self je u sredu predložio obustavu 1,8 miliona dolara namenjenih međunarodnoj vojnoj obuci za Grčku, zbog odbijanja Atine da prizna nezavisnost Kosova, prenosi RSE.

Predlog, u formi amandmana na zakon o podršci Grčkoj, usprotivili su se demokratski kongresmeni Gregori Miks i Dina Titus, kao i republikanski predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma Brajan Mast.

Miks je rekao da zakon ima za cilj ponovno odobravanje dvostranačkog programa za Grčku, dok je Titusova izjavila da pitanje Kosova treba rešavati odvojeno, a ne povezivati ga sa programom vojne obuke za Atinu. Mast je takođe preporučio glasanje protiv Selfovog amandmana.

Prema saopštenju Komiteta, zakon kojim se odobrava međunarodna vojna edukacija i pomoć za obuku Grčke, HR 8019, dobio je odobrenje u sredu, a Self tvrdi da nepriznavanje Kosova od strane Atine ometa stabilnost Zapadnog Balkana i put Kosova ka članstvu u Nato savezu.

„Iako postoje snažni zajednički vojni napori između Sjedinjenih Američkih Država i Grčke, ona ostaje na kratkoj listi od četiri saveznika u Nato savezu koji odbijaju da priznaju suverenitet Kosova. Ovi partneri iz Nato saveza pridružuju se Kini, Rusiji i Srbiji u odbijanju da priznaju nezavisnost Kosova – bliskog partnera kojeg naši protivnici odbijaju da priznaju jer znaju da je Kosovo ključni stub stabilnosti na Zapadnom Balkanu”, dodao je Self.

Španija, Rumunija i Slovačka su ostale tri članice Nato saveza koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Pošto članstvo u Nato savezu zahteva jednoglasnu saglasnost svih država članica, nepriznavanje od strane ovih država ostaje velika prepreka za Kosovo.

Self je upozorio da se region Zapadnog Balkana suočava sa nestabilnošću i da je ruski uticaj u regionu „poznat i u porastu”.

Prema njegovim rečima, administracija Donalda Trampa postavila je standard da novac američkih poreskih obveznika mora biti korišćen u nacionalnom interesu Sjedinjenih Američkih Država i da je to danas suštinsko pitanje.

On smatra da je Kosovo pokazalo posvećenost demokratskom upravljanju, civilnoj kontroli nad bezbednosnim snagama i multietničkom suživotu – elementima koji, kako je rekao, predstavljaju snažan argument za članstvo u Nato savezu.

„Sve dok Grčka, Rumunija, Španija i Slovačka odbijaju da priznaju našeg balkanskog saveznika, neće postojati put za članstvo Kosova u Nato savezu”, rekao je Self.

Dodao je da bi članstvo Kosova u savezu predstavljalo protivtežu protivnicima Sjedinjenih Američkih Država i pomoglo u sprečavanju nove krize na Balkanu.

„Iako cenim trenutni doprinos Grčke misiji Kfor na Kosovu, prava stabilnost na Balkanu bila bi ojačana ukoliko bi Kosovo dobilo članstvo u Nato savezu”, rekao je Self.

Demokratski kongresmen Riči Tores takođe je izrazio podršku članstvu Kosova u Nato savezu i nastavku američkog prisustva u Kforu.

„Kongres želi da vidi članstvo Kosova u Nato savezu, dvostranačku podršku održavanju nivoa snaga u Kforu i dijalog koji neće nagrađivati Srbiju za ustupke i tvrdoglavost”, izjavio je Beni Stanislavski, portparol kongresmena Toresa, u izjavi za dopisnika Radija Slobodna Evropa u Vašingtonu Aleksa Raufooglua.

Self je zajedno sa Toresom i republikanskim kongresmenom Majkom Lolorom krajem aprila predstavio rezoluciju u Predstavničkom domu kojom se od Vašingtona traži podrška članstvu Kosova u Nato savezu.

Troje američkih kongresmena predstavilo je još jednu rezoluciju, takođe 30. aprila, kojom se traži da Sjedinjene Američke Države nastave učešće u Kforu, mirovnoj misiji Nato saveza na Kosovu. Ova rezolucija dolazi nakon izveštaja i diskusija poslednjih meseci o mogućnosti da Vašington preispita prisustvo američkih trupa u misijama Nato saveza, uključujući i Kfor.

Pentagon je ranije saopštio Radiju Slobodna Evropa da nije bilo najava bilo kakvih promena u raspoređivanju američkih snaga.

Oko 590 američkih vojnika trenutno služi na Kosovu u okviru mirovne misije Nato saveza.

„Bez američkih kapaciteta, Kfor gubi većinu svoje snage i operativne efikasnosti. To je jasno u regionu. Napad u Banjskoj bio je podsetnik da sada nije pravi trenutak da se SAD povuku iz Kfora i sa globalne scene”, rekao je portparol kongresmena Toresa.

Dodao je da rezolucija o Kforu ima za cilj da Kosovo ostane na agendi Vašingtona, u trenutku kada politička dešavanja mogu usmeriti američku pažnju na druga pitanja.

Kosovo teži da postane deo Nato saveza i Evropske unije. Međutim, zemlje koje ne priznaju njegovu nezavisnost, proglašenu 2008. godine, i dalje predstavljaju prepreku evroatlantskim integracijama Prištine.

O tome je pisao i Kosovo onlajn u svojoj analizi, a iz Natoa je tada za naš portal poručeno da svaki naredni korak u odnosima između Alijanse i institucija na Kosovu zahteva konsenzus svih članica vojnog saveza.