Konferencija o stradanju Roma na Kosovu: Egzodus koji još traje

Ni 26 godina od završetka rata na Kosovu ne postoje tačni podaci koliko je Roma te 1999, ali i u kasnijim godina ubijeno, a ovi zločini nemaju ni sudske epiloge. Kosovo je tada napustilo između 120.000 i 150.000 Roma i veoma mali broj njih se vratio. Trenutno su suočeni sa tihim egzodusom, ali i nemogućnošću da ostvare osnovna ljudska prava, saopšteno je na konferenciji o stradanju Roma tokom sukoba na Kosovu 1999. koja je danas održana u Beogradu.

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović naglasio je da su Romi 1999, ali i kasnijih godina preživeli egzodus.

„Taj egzodus se nastavlja i danas. Ta stradanja na prostoru KiM, nažalost, govore o tome da romsku zajednicu niko nije ni zaštitio, ni sačuvao. Naprotiv, bili su otvoreno ostavljeni kao meta toj tzv. OVK koja je i u njima videla problem. Romi su stradali onako kako su stradali i Srbi i ostale nealbanske zajednice. Ali i deo Albanaca je stradao zato što su bili identifikovani kao neko koga oni ne vide kao deo njihovog cilja“, izjavio je Odalović i dodao da i dalje postoji značajan broj Roma koji se i dalje vode kao nestali.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Demo Beriša izjavio je da su Romi uz srpsku zajednicu na Kosovu trenutno najugroženija populacija stanovništva.

„Izuzetno sam dobro upućen u sve nedaće koje su zadesile tada romsku populaciju i ono sa čim se susreću danas. Ne možemo ni u kom slučaju da zaboravimo i onaj deo romske populacije koji i danas živi na Kosovu jer oni i dalje, pored srpskog naroda koji je najviše ugrožen, isto imaju izuzetno težak položaj. Njima je potrebna pomoć i podrška Vlade Srbije i dobiće je“, kazao je Beriša.

Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Milena Parlić poručila je da „zajednička istorija bola“ Srba i Roma ne sme nikoga da ostavi u tišini zbog čega je i važno da se ne dopusti revizija istorije i da se insistira na negovanju kulture sećanja.

„Ova zajednička istorija bola ne sme nas ostaviti u tišini. Ona mora da nas ujedini u saosećanju, ali i u delovanju. Naš zadatak danas jeste da ne dopustimo reviziju istorije, da negujemo kulturu sećanja i da mladim generacijama prenesemo istinu - istinu koja leči, ali i opominje. Zato je važno da zajedno radimo na izgradnji društva u kojem su mir, pravda i poštovanje različitosti temelj zajedničke budućnosti“, istakla je Parlić.

Ona je podsetila da Srbija kroz svoje institucije sistemski pruža podršku romske i aškalijske zajednice koji su ostali na Kosovu kako kroz obrazovni sistem i socijalnu i zdravstvenu zaštitu, tako i kroz projekte stanogradnje, unapređenje uslova života kao i kulturne i integracione programe.

„Srbija teži da obezbedi dostojanstven život svakom pojedincu, poštujući različitosti i negujući zajedništvo. Briga o romskoj i aškalijskoj zajednici nije samo institucionalna obaveza - ona je odraz opredeljenja države da gradi društvo jednakih šansi, u kojem su poštovanje, solidarnost i ljudsko dostojanstvo temeljne vrednosti“, naglasila je Parlić.

Poručila je da se nada da će Romi uspeti uz pomoć Vlade Srbije da naprave popis žrtava i zločina.

„Ukoliko nema Roma u pričama o stradanjima na Kosovu, onda ni mir ne pripada svima“, kazala je Parlić.

Predsednik Centra za edukaciju Roma i etničkih zajednica Ljuan Koko izjavio je za Kosovo onlajn da je suština konferencije o stradanju Roma na Kosovu 1999. želja da se istakne sudbina ubijenih, kidnapovanih i nestalih.

„Nažalost, ni posle 26 godina ne znamo koliko je Roma poginulo. Više od 120.000 Roma je napustilo Kosovo i više od 80 odsto tih ljudi se nalazi sada na Zapadu“, kazao je Koko.

Dodaje da među ovom zajednicom i dalje vladaju strah i potištenost.

„Nama je sada najvažnije da tu „glasnu tišinu“ prekinemo, da se dignemo u ime nevinih žrtava koje su stradale samo zato što su Romi“, istakao je Koko.

Dodaje da se danas ponavlja situacija iz 1999. godine.

„Vidimo kroz šta danas prolazi srpska zajednica koja je ostala na Kosovu. Ostatak takve jedne tragične sudbine podelila je i romska zajednica“, precizirao je on.

Dopisnik Politike i saradnik Kosova onlajn Željko Šajn ističe da su Romi 1999. godine na Kosovu doživeli kulturni genocid o kome Zapad i dalje ćuti.

„To je za njih marginalno pitanje i nije postavljeno na određeni kvalitetan način. U sklopu tog ćutanja mi dobijamo sve više taj kulturni genocid koji se odvija u svim pravcima, a pre svega na političkom planu“, kazao je Šajn.

Dodao je da se istovremeno vrši i „etničko čišćenje“ Kosova.

„U tom sklopu imamo veliki broj iseljavanja Roma, zajedno sa velikim brojem iseljavanja Slovena, Srba, čiji su temelji duhovne i svetovne kulture postavljeni upravo tu“, naglasio je Šajn i dodao da Romi danas doživljavaju sudbinu koju su doživeli u Drugom svetskom ratu.

Predsednik Udruženja Roma Centar Nemačka Kenan Emini ističe da su Romi te 1999. na Kosovu doživeli najveći egzodus posle Drugog svetskog rata.

„To je bila katastrofa jer 150.000 Roma je proterano sa Kosova i sada su rasuti. Izgubili smo naše ognjište, a to je povezano i sa našom kulturom, identitetom“, naglašava Emini.

Podseća da u zapadnim zemljama Romi nisu nikada bili priznati kao izbeglice i upozorava da o pogromu Roma Evropa i danas ćuti.

„Nema nekog velikog interesovanja na Zapadu. Nato zemlje su bile involvirane u sve i njima ne ide u korist da se priča o tome. Ali zato smo mi tu, romska komuna, i jako je bitno da se o ovome priča ne samo u Srbiji, već i u dijaspori“, istakao je Emini.

Preduzetnik iz Uroševca koji živi u Nemačkoj Vlado Vučković ističe da su Romi u ovom gradu te 1999. godine preživeli pravi egzodus u kome su ubijani na najsurovije načine, imovina im je pljačkana i spaljivana.

Objašnjava da je u Nemačkoj od devedesetih i da je u Uroševcu imao čitav niz kafića i prodavnica. Sve mu je te 1999. opljačkano i spaljeno.

„Romi sa Kosova su jako bogati ljudi, vredni. Nisu prosjaci. I to su oni koristili. Komšinica mi se javila kada su u mom dvorištu krali i kapom i šakom. Poslao sam iz Nemačke 25 tona raznog tehničkog materijala. Sve su pokrali. Svaka kuća je pokradena, uništena i na kraju zapaljena. Moju kuću od 460 kvadrata su zapalili, kafić i dva lokala takođe“, kaže Vučković.

Najgoru sudbinu je doživeo njegov poslovni partner Ekrem Šabani čija kuća se nalazila pored osnovne škole.

„Bio je u Beogradu i naveli su ga da dođe na Kosovo, navodno mu se pojavila voda u podrumu. Kada je došao ispred kuće prebili su ga na mrtvo. I nije bilo dosta. Odneli su ga na stočnu pijacu i sa dva traktora ga rascepili. Verujte, to svako dete zna. Do danas o njemu ne znamo ništa, barem da ga sahranimo“, naglašava Vučković.

Dodaje da su Šabanova deca u više navrata pokušavala da dođu do istine, ali da su nailazili na zatvorena vrata institucija u Prištini.