Analitičari: Politička nestabilnost i nedostatak posvećenosti EU dovele do zastoja u dijalogu

Dijalog između Beograda i Prištine tokom 2025. godine nije napredovao, prema rečima stručnjaka zbog unutrašnjih političkih dešavanja na Kosovu i u Srbiji, kao i zbog nedostatka snažnije posvećenosti Evropske unije.

S druge strane, glavni pregovarači Besnik Bisljimi i Petar Petković sastali su se dva puta tokom 2025. u Briselu, ali bez dogovora o konkretnim koracima ka sprovođenju Briselskog osnovnog sporazuma i Ohridskog aneksa postignutog između strana 2023. godine.

Bivši glavni kosovski pregovarač u dijalogu, Avni Arifi, kaže za Kosova pres da se Sorensen i Kaja Kalas nisu iskazali kada je dijalog u pitanju. 

„Kada nemate vladu, nema legitimiteta ni za koga da učestvuje u dijalogu, zato nije bilo dijaloga. Glavni problem koji imam je taj što je Kosovo krivo za nedostatak dijaloga. To jest, razlog zašto nije bilo dijaloga je taj što Kosovo nije bilo u stanju da stvori institucije. Ovi sastanci koji su bili, društveni sastanci, da bi se Sorensenov duh održao živim u njegovom mandatu, da se razgovara sa strankama o tome šta misle, kakva je njihova vizija. Da, potpuno, to jest, beznačajni sastanci. Sorensen i Kaja Kalas se nisu dokazali u dijalogu. To jest, ovo im je bilo onemogućeno zbog našeg unutrašnjeg razvoja događaja“, kaže on.

Istraživačica GLPS-a Arbereše Lodža kaže da Evropska unija mora pažljivo analizirati ponašanje Srbije kako bi postigla napredak u dijalogu.

Ona navodi pristup Srbije i lobiranje protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, kao i napad u Banjskoj kao kršenje Ohridskog sporazuma.

„Ne vidimo nikakav napredak u smislu novih koraka u okviru dijaloga između Kosova i Srbije zbog činjenice da nismo imali vladu sa punim mandatom, ali smo imali vladu na vlasti. S druge strane, politička previranja u Srbiji su kontinuirana i nisu dozvolila srpskoj vladi da obrati pažnju na procese kao što je dijalog. Smatram da čak ni EU, iz ova dva glavna razloga, nije preduzela nikakve napore da se postigne nešto konkretno u smislu dijaloga... Ono što je važno učiniti u smislu dijaloga između Kosova i Srbije jeste da se postigne potpuna implementacija prošlih sporazuma. Takođe, da se postigne potpuno otkrivanje i izvođenje pred lice pravde svih onih koji su bili odgovorni za teroristički napad u Banjskoj. Ohridski sporazum je prvobitno prekršen lobiranjem Srbije protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, a zatim i terorističkim napadom u Banjskoj“, naglašava ona.

Premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti poručuje da bi se nastavio dijalog, sporazumi moraju da se sprovedu.

„Da bismo nastavili dijalog, moramo da sprovedemo sporazume. Ali da bismo nastavili dijalog, naravno, potrebno je da Milan Radoičić, glavni terorista koji je ubio našeg policijskog narednika, heroja Kosova, Afrima Bunjakua, bude predat bezbednosnim organima na Kosovu, pošto postoji optužnica od 160 stranica Specijalnog tužilaštva, zajedno sa još 44 saučesnika, koji su želeli da započnu sukob velikih razmera u Banjskoj i Zvečanu. Nisu uspeli. Nisu uspele ni sa naknadnim dizanjem kanala Ibar-Lepenac u vazduh, za šta takođe postoji optužnica, i svaki put će propasti. Pored toga, sporazum o dobrosusedstvu, evropski, zasnovan na osnovnom Briselskom sporazumu i Ohridskom implementacionom aneksu, ne može da napreduje sve dok je Milan Radoičić, dok danas govorimo, bliži predsedniku Vučiću nego čak i njegova bliska zaštita“, navodi Kurti.

Tokom mandata Kurtijeve vlade, Kosovo i Srbija su održali niz sastanaka na nivou lidera i glavnih pregovarača, ali strane se nisu složile oko sprovođenja sporazuma.

Deo ovog sporazuma je i osnivanje Zajednice srpskih opština, ali Vlada Kosova još nije preduzela nikakve korake da ga sprovede.

Uprkos zahtevu međunarodnog faktora da se nacrt EU pošalje Ustavnom sudu, Vlada u Prištini je saopštila da je nacrt „nezvanični“ dokument i da kao takav neće biti poslat Ustavnom sudu.