Pavković: Formiranje ZSO prvi naredni korak u dijalogu Beograda i Prištine

Miloš Pavković iz Centra za evropske politike izjavio je da je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) „prvi naredni korak“ u dijalogu Beograda i Prištine i da će to pitanje biti visoko na agendi bez obzira na to ko bude formirao novu vladu u Prištini.

„EU je još u oktobru 2023. predstavila nacrt statuta ZSO, koji od tada stoji u mestu. EU je jasno izrazila očekivanje da se krene sa njegovim usvajanjem i formiranjem ZSO“, rekao je Pavković za Juronjuz.

On naglašava da bez tog koraka neće biti formalnog napretka Kosova.

„Bez toga neće biti formalnog napretka Kosova - ni kada je reč o aplikaciji za EU, ni o članstvu u Savetu Evrope. Sve će biti uslovljeno formiranjem ZSO“, istakao je Pavković.

Prema njegovim rečima, formiranje ZSO predstavlja politički veoma nepopularan potez na Kosovu, zbog čega će se, kako ocenjuje, verovatno tragati za kompromisnim rešenjem.

„Moguća je revizija statuta ili dodatni pregovori. Verujem da bi kompromis mogao da bude slanje nacrta statuta Ustavnom sudu Kosova, što aktuelna vlada Aljbina Kurtija do sada nije želela da uradi“, ocenio je Pavković.

Nekadašnja ambasadorka Srbije pri Oebsu Branka Latinović ističe da je okvir budućih razgovora već definisan u zaključcima sa poslednjeg samita Evropske unije, u kojima je, kako kaže, nedvosmisleno navedeno da vlasti u Prištini moraju bezuslovno da nastave proces formiranja Zajednice srpskih opština.

Kako navodi Latinović, insistira se na stvaranju „bezuslovnih uslova“, što znači da ne sme biti dodatnih zahteva, uključujući uslovljavanje povratka Srba u kosovske institucije, poput pravosuđa i policije.

„To su vrlo važne odredbe i da organi u srpskim zajednicama koji se formiraju nakon ovih lokalnih izbora moraju da funkcionišu bez ikakvih prepreka. To su, u osnovi, smernice koje daju osnovu za stabilnost, odnosno stvaranje uslova za stabilnost u zajednicama gde su Srbi većina“, rekla je Latinović.

Ona podseća da ZSO u prethodnom periodu nije bila u fokusu dijaloga ni sa strane Beograda, pre svega zbog činjenice da dijalog faktički nije funkcionisao.

„Nije bilo tog kanala dijaloga. On se nije odvijao. To je sigurno bilo pitanje u zatvorenim razgovorima sa briselskom administracijom, ali ne znamo kojom dinamikom je to išlo“, navela je Latinović.

Prema njenim rečima, očekuje se da će se pitanje ZSO ponovo otvoriti punim intenzitetom kada novi posrednik EU u dijalogu, Peter Sorensen, u potpunosti preuzme svoju ulogu.

„Za nas je najvažnija Zajednica srpskih opština, odnosno za srpsko stanovništvo koje živi na Kosovu i Metohiji. Sigurno treba očekivati definisanje nadležnosti ZSO, jer su početne pozicije Beograda i Prištine izuzetno različite i taj proces će potrajati“, ocenila je Latinović.

Ipak, ona smatra da je u ovom trenutku ključno insistirati na implementaciji postojećih zaključaka, pre svega na povratku srpskih predstavnika u kosovske institucije.

„Kada se to ostvari, stvoriće se jača poluga za stabilizaciju prilika na severu“, dodala je.