Kosovo bez uplate iz Plana rasta EU zbog nekonstruktivnosti u dijalogu 

Evropska unija nastavlja da uslovljava finansijsku podršku Kosovu i Srbiji njihovim angažovanjem u dijalogu za normalizaciju odnosa. Dok se očekuje da Srbija dobije prvu uplatu iz Plana rasta, Kosovo bi moglo ostati van toga zbog mera EU ili nedostatka napretka u razgovorima. Takvo uslovljavanje, smatraju stručnjaci, postavlja pitanja o pristupu EU i uticaju koji bi on mogao imati na napredak dijaloga između dve zemlje, prenosi Koha.

Isključivanje Kosova iz prve isplate iz Plana rasta Evropske unije, kao rezultat mera koje su i dalje na snazi ili izostanka napretka u dijalogu sa Srbijom, stručnjaci smatraju nepravednim. 

Zvaničnici EU rekli su prošle nedelje da u ovom trenutku još uvek ne postoji odluka o prethodnom finansiranju za Kosovo i Srbiju iz paketa rasta za Zapadni Balkan i da EU razmatra to pitanje. 

Što se ostalih uslova tiče, Kosovo i Srbija imaju i jedan specifičan preduslov – konstruktivno angažovanje u procesu dijaloga za normalizaciju odnosa. To je prošle nedelje pomenuo portparol Evropske unije za pitanja proširenja Gijom Mersije. 

„U procedurama za Plan rasta postoji preduslov, kada je reč o Srbiji i Kosovu, a to je da se konstruktivno angažuju u dijalogu za normalizaciju odnosa. U ovoj fazi ne mogu da potvrdim da li je preduslov ispunjen ili ne. To će biti objašnjeno kada bude doneta odluka u vezi sa predfinansiranjem“, naglasio je Mersije. 

Procedura za Srbiju je skoro završena i očekuje se da ta zemlja uskoro dobije prvu uplatu od više od 100 miliona evra.  

Analitičar Ljuljzim Veljiu kaže da bi to bio nepravedan pristup EU prema strankama. 

„Da, više je nego tačno da je u delu ovih sredstava o kojem se razgovaralo, ako se ne varam, pre godinu i po, a možda i dve godine, izdvojeno šest milijardi za Zapadni Balkan. Odavno se govorilo da su Srbija i Kosovo isključeni zbog nedostatka rezultata u dijalogu između ove dve zemlje. Dok je nedavno, prema informacijama koje imamo, ostavljeno i ovo za Kosovo sankcije uvedene Kosovu ili se radi o nepravednoj politici prema Kosovu, možda se radi o kažnjavanju politike koju već četiri godine vodi Kurtijeva vlada, a koja u principu nije bila u skladu sa međunarodnim faktorom, ne samo sa EU, već i sa SAD“, rekao je Veljiu. 

Dodaje da je to velika nepravda koja se nanosi Kosovu. 

„Mi dobro znamo da je Srbija, posle svih tih pregovora, država koja je organizovala teroristički napad na Banjsku. Takođe, napad na kanal Ibar-Lepenac je ponovo došao iz Srbije i protiv toga nema kaznene mere. Dok je Kosovo dobilo sankcije pre nekoliko godina, a sada zbog ovih sankcija možda neće imati koristi od fondova Evropske unije za proširenje“, dodao je. 

Portparol Evropske komisije (EK) za pitanja proširenja Gijom Mersije rekao je u četvrtak da još uvek ne postoji odluka o predfinansiranju za Kosovo i Srbiju, dodajući da Evropska unija (EU) razmatra ovo pitanje. 

„Mogu da potvrdim da u ovoj fazi nema predfinansiranja za Srbiju i Kosovo. Ranije ove i prošle nedelje izvršeno je predfinansiranje za Severnu Makedoniju i Albaniju. Međutim, proces se nastavlja za Kosovo i Srbiju“, rekao je Mersije na konferenciji za novinare u Briselu. 

Dok se očekuje da Srbija dobije prvu uplatu iz predfinansiranja, po pitanju Kosova problem je i dalje u tome što nije ratifikovan sporazum o zajmu sa EU u parlamentu. Bez ratifikacije tog sporazuma ne mogu se vršiti plaćanja iz „Plana rasta“ EU za zapadni Balkan. 

Ako uskoro dođe do isplate Srbiji, to znači da je Evropska unija ocenila da je zvanično ponašanje Beograda bilo dovoljno konstruktivno u dijalogu, što takođe omogućava da se isplata izvrši. 

Brojni izvori Kohe u Evropskoj uniji potvrdili su da Kosovo i Srbija nisu u istoj fazi, jer se uskoro očekuje isplata za Srbiju, dok se za Kosovo to može uraditi tek nakon što Skupština ratifikuje ugovor o zajmu, koji po kosovskim zakonima ima karakter međunarodnog ugovora, za šta mora da bude ratifikovan u parlamentu. 

Prema izvorima iz EU, ako bi Kosovo ispunilo ovaj uslov, uskoro bi se i za njega plaćalo. 

EU je već izvršila plaćanja Prvi koraci iz „Plana rasta“ za Albaniju i Severnu Makedoniju. 

Ukupan paket vredan je šest milijardi evra za sve zemlje regiona za period od 2024. do 2027. Od ovog iznosa dve milijarde su bespovratni grantovi EU, dok je ostatak u vidu povoljnih kredita. Prema nezvaničnim procenama, Kosovo bi od ovog plana rasta moglo da ima koristi od više od 880 miliona evra.