Kosovo još nije podnelo izveštaj o sprovođenju reformi iz Plana rasta

Kosovo još uvek nije dostavilo Evropskoj komisiji izveštaj o sprovođenju reformskih koraka u okviru Plana rasta, potvrdila je ova institucija za Radio Slobodna Evropa.

Krajnji rok je 15. jul, što praktično znači da Kosovo ima vremena do ponoći da dostavi izveštaj Briselu.

Izveštaj je neophodan, jer na osnovu njega Evropska komisija procenjuje stepen sprovođenja reformi, od kojih zavise i naredne isplate iz Plana rasta.

Za dodelu sredstava potreban je pozitivan stav Evropske komisije.

Vlada Kosova nije odgovorila na pitanje RSE da li će uspeti da dostavi izveštaj na vreme.

Do sada je Kosovo dobilo samo predfinansiranje u iznosu od više od 61 milion evra, što predstavlja sedam odsto od ukupne sume od 882 miliona evra namenjene toj zemlji.

Kosovo još nije dobilo nijednu redovnu tranšu iz Plana rasta, jer se ocenjuje da nije ispunilo nijedan reformski korak. Glavni razlog za to bila je institucionalna kriza koja je obeležila celu prošlu godinu i nemogućnost nastavka sprovođenja reformi.

Prema zvaničnim podacima Evropske komisije, zemlje Zapadnog Balkana pokrenule su gotovo sve planirane reforme, ali je samo 57 odsto koraka u potpunosti realizovano.

Evropska komisija ističe da su razlike među zemljama velike.

Crna Gora i Albanija prednjače sa oko 80 odsto ispunjenih reformskih koraka. Nakon njih nalazi se Severna Makedonija, koja je tokom poslednjih meseci značajno ubrzala tempo reformi i očekuje se da će premašiti nivo od 50 odsto.

Za Srbiju se procenjuje da je sprovela oko 35 odsto reformi, iako se aktivnosti odvijaju na oko 85 odsto planiranih koraka.

Kosovo i Bosna i Hercegovina  značajno zaostaju zbog različitih političkih okolnosti.

Direktor Generalnog direktorata za proširenje Gert  Jan Kopman potvrdio je da je Kosovo zaostalo zbog političke krize.

„Kosovo je veoma daleko iza. To je posledica unutrašnjih političkih blokada tokom prethodnog perioda, koje su jednostavno sprečile usvajanje važnog zakonodavstva. Međutim, nakon izbora održanih u junu ove godine, prošlog meseca, sada vidimo da je Kosovo počelo da izgrađuje neophodnu institucionalnu stabilnost i zato očekujemo i veći tempo sprovođenja reformi“, izjavio je Kopman.

Bosna, s druge strane, ne samo da nije dobila nijedan cent iz Plana rasta, već je zbog neusvajanja Agende reformi izgubila i više od 100 miliona evra.

Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora već su dobile tri redovne tranše.

Srbija je dobila samo jednu isplatu, dok su ostala sredstva zadržana zbog spornih zakona u oblasti pravosuđa. Evropska komisija procenjuje da li su ispunjeni uslovi za nove isplate.

„Činjenica da do sada nije izvršena nijedna druga isplata pokazuje da nismo bili u potpunosti uvereni da su ti uslovi ispunjeni“, rekao je Kopman.

Kosovo i Bosna nisu dobili nijednu redovnu isplatu.

Mehanizam je jednostavan: države izveštavaju o svakom reformskom koraku, svaki korak ima određenu finansijsku vrednost, dok Evropska komisija određuje iznos koji će biti isplaćen na osnovu postignutih rezultata.

„Mislim da je veoma važno razumeti da stroga uslovljenost predstavlja snažan podsticaj za sprovođenje reformi. Dinamika reformi koju vidimo u regionu je značajna. Zato činjenica da sva sredstva nisu odmah iskorišćena ne treba da se posmatra kao nešto negativno. Naprotiv, to je sastavni deo načina na koji je ovaj instrument osmišljen“, rekao je Kopman.

Ranije ove godine evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je da region rizikuje gubitak oko 700 miliona evra zbog kašnjenja u sprovođenju reformi.

Prema rečima evropskih zvaničnika, ovo upozorenje je uticalo da zemlje ubrzaju proces. Ipak, čak i najnaprednije zemlje mogu izgubiti deo sredstava, jer se rokovi približavaju.

Poslednji dan juna i poslednji dan decembra predstavljaju dva ključna roka. Reformski koraci koji ne budu realizovani u tim rokovima gube finansiranje.

„Podsećanja radi, rok za sprovođenje reformskih koraka u okviru četvrtog izveštajnog perioda Instrumenta za reforme i rast bio je 30. jun 2026. godine. Isti datum označio je i kraj perioda tolerancije za reformske korake koji su trebalo da budu ispunjeni sredinom 2025. godine. Kao što je navedeno, Evropska komisija će sada proceniti izveštaje i utvrditi odgovarajuće raspodele“, potvrdio je Gijom Mersije.

Sredstva koja budu izgubljena ne vraćaju se u budžet Evropske unije.

Evropska komisija može ponovo izračunati raspodelu sredstava na regionalnom nivou i preusmeriti ih zemljama koje su uspešno sprovele reforme pre isteka roka.

Drugim rečima, sistem prebacuje sredstva iz zemalja koje ne ostvare tražene rezultate u zemlje koje brže sprovode reforme.

Ipak, pošto je već jasno da neće sve zemlje iskoristiti svoja sredstva, Evropska komisija još nije odlučila šta će uraditi sa preostalim novcem.

Trenutno se razmatraju mogućnosti da se ta sredstva usmere ka drugim investicijama u regionu, ali konačna odluka još nije doneta.