Kosovo prvo u regiji usvojilo Magnitski akt

Vlada Kosova je na zasedanju ove nedelje usvojila "Globalni Magnitsky akt za ljudska prava", koji sankcioniše osobe koje krše ljudska prava bilo gde u svetu, prenosi RSE.

Kako su saopštili iz vlade, Kosovo je time postalo prva zemlja u jugoistočnoj Evropi koja se pridružila SAD, evropskim državama i Kanadi po pitanju usvajanja tog akta.

Cilj kosovskog Magntiskog akta je formiranje instrumenta koji predviđa uvođenje restriktivnih mera u odnosu na strane državljane ili subjekte odgovorne za velika kršenja međunarodno priznatih ljudskih prava, te borbu protiv terorizma i međunarodnog kriminala.

Kako je na zasedanju vlade izjavio odlazeći ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli, ovaj akt će takođe sprečiti da na teritoriju Kosova uđu kršioci ljudskih prava.

Pacoli je na Tviteru poručio da je ponosan zbog ove odluke vlade.

 

Na sprovođenju ovog akta radiće Ministarstvo spoljnih poslova u saradnji sa nadležnim ministarstvima i bezbednosnim agencijama.

Šta je Magnitski akt?

Magnitski akt dobio je ime po ruskom advokatu i uzbunjivaču, Sergeju Magnitskom, koji je 2008. otkrio poreske prevare u Rusiji u koje su bile uključene 23 kompanije i ukupno 230 miliona dolara osoba povezanih sa zvaničnim Kremljom i pojedincima bliskim ruskoj vladi.

Nakon toga, Sergej Magnitski je uhapšen a potom je preminuo u moskovskom zatvoru 2009, dok su zapadne vlade i organizacije za ljudska prava tvrdile da je mučen i da je preminuo pod misterioznim okolnostima nekoliko dana pre nego što je trebalo da bude oslobođen.

Megnitski akt prvi je potpisao bivši američki predsednik Barak Obama 2012. godine. Zakon je tada sprečio ulazak osamnaest ruskih vladinih zvaničnika i biznismena u SAD, dok su im sredstva u američkim bankama zamrznuta.

Kremlj je kao odgovor na takvu odluku SAD-a doneo meru kojom se onemogućava građanima SAD da usvajaju rusku decu, kao i zabranu ulaska određenom broju Amerikanaca u Rusiju.

Američki Kongres je u decembru 2016. podržao dopunjavanje Magnitski akta kojim se predsedniku SAD daju veća ovlašćenja za uvođenje sankcija kršiocima ljudskih prava širom sveta, odnosno daje mogućnost predsedniku da uvede zabranu izdavanja viza, zamrzavanje finansijskih sredstava ili bilo koje druge kaznene mere svima čija su meta uzbunjivači koji otkriju korupcijske prevare ili građani koji se kažnjavaju zbog izražavanja osnovnih prava, slobode govora, religije ili prava na okupljanje.

Primera radi, Sjedinjene Američke Države su u decembru 2019. na osnovu Magnitski akta sankcionisale jednog zvaničnika u ruskom Severnom Kavkazu Čečenije, pakistanskog policijskog službenika i 18 drugih lica optuženih za umešanost u "grubo kršenje" ljudskih prava.

U slučaju zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova Čečenije, Aslana Iraskhanova, zabranjen je ulazak u SAD njemu i njegovoj porodici, dok su pakistanskom policajcu zamrznuta sredstva u SAD-u.

Sjedinjene Države "neće tolerisati mučenja, otmice, seksualno nasilje, ubistva ili brutalnosti nad nevinim civilima", izjavio je tada ministar finansija Steven Mnucnin.

I ministri spoljnih poslova Evropske unije u decembru 2019. složili su se da krenu napred sa zakonodavstvom, sličnim Magnitski aktu, kojim će se zamrznuti ili uvesti zabrana putovanja kršiocima ljudskih prava.

Inače, mnogi ruski zvaničnici i biznismeni bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu imaju kuće, račune i ostalu imovinu u državama Evrope, i u slučaju sankcija izloženi su potencijalnim gubicima navedenog.