Kosovo zaglavljeno na putu ka EU, šta koči proces?

Tri i po godine nakon podnošenja zahteva za članstvo u Evropskoj uniji, Kosovo i dalje čeka da njegov zahtev prođe prvi proceduralni korak. Iako se proširenje vratilo u centar agende EU, evropska perspektiva Kosova ostaje blokirana. Kada je Irska preuzela predsedavanje Savetu Evropske unije 1. jula, proširenje je stavila među svoje glavne prioritete za narednih šest meseci. Međutim, u njenom programu nema konkretnog pominjanja Kosova, piše RSE.

Urednik za evropska pitanja Radija Slobodna Evropa Rikard Jozvjak kaže da Kosovo trenutno nije među prioritetima proširenja Evropske unije.

Kada Irska govori o proširenju, kaže on, fokus je na zemljama koje su već napredovale u procesu članstva, poput Crne Gore i Albanije, ali i na Ukrajini i Moldaviji, koje su, nakon ruske agresije u Ukrajini, dobile novi strateški značaj za EU.

„Kosovo je zaglavljeno u proširenju otkako je podnelo zahtev za članstvo krajem 2022. godine i ne očekujem nikakav pomak u narednih šest meseci“, kaže Jozvjak.

Prema procedurama EU, predsedništvo Saveta EU odlučuje da li će se zahtev razmatrati.

Jozvjak kaže da prepreke nisu povezane sa predstojećim predsedavanjem, već sa nedostatkom političkog konsenzusa unutar same Evropske unije.

„Poslednje predsedavanje koje je pokušalo da testira spremnost Saveta da prosledi zahtev Kosova Evropskoj komisiji bilo je Švedska, 2023. godine. Od tada, niko nije preduzeo takav korak“, kaže Jozvjak.

On dodaje da nema znakova da su pet zemalja članica koje ne priznaju Kosovo – Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar – promenile svoj stav.

Iz tog razloga, prema njegovim rečima, Irska može brzo zaključiti da ne postoji neophodna politička podrška za napredovanje sa zahtevom Kosova i, shodno tome, uopšte neće pokretati to pitanje u Savetu EU.

Jozvjak kaže da je prostor za približavanje Kosova Evropskoj uniji, u trenutnoj fazi proširenja, ograničen.

„Mislim da je voz za to već otišao“, kaže on.

Ali izdvaja jedno pitanje koje, prema njegovim rečima, i dalje ima veliku težinu u evropskim institucijama: napredak ka uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom.

„Ovo je uvek bio ključni uslov EU i ostaje tako i sada, iako zamah, kada je reč o dijalogu, svakako više nije isti“, kaže Jozvjak.

Stagnacija Kosova na putu ka EU, prema rečima stručnjaka za politiku proširenja u Evropskoj inicijativi za stabilnost (ESI) Adnana Ćerimagića ne može se pripisati isključivo nedostatku reformi ili političkim dešavanjima. 

Prema njegovim rečima, i sama Evropska unija je odgovorna, jer još nije preduzela prvi proceduralni korak da razmotri zahtev Kosova za članstvo.

Ćerimagić tvrdi da je EU već ranije dokazala da može da pronađe pravna rešenja za unapređenje odnosa sa Kosovom, uprkos činjenici da pet država članica ne priznaje njegovu nezavisnost.

Kao primer, on navodi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, za koji je pronađena pravna formula koja je omogućila njegovo stupanje na snagu.

„Sličan pristup može se primeniti i za unapređenje zahteva Kosova za članstvo“, kaže Ćerimagić za Radio Slobodna Evropa.

Prepreka nije samo proceduralna, prema rečima Florijana Bibera, profesora na Univerzitetu u Gracu.

On kaže da je Evropska unija povezala napredak Kosova u procesu integracije sa dijalogom o normalizaciji odnosa sa Srbijom - procesom koji je, prema njegovim rečima, odavno izgubio zamah.

„U ovom trenutku, dijalog se odnosi samo na upravljanje stabilnošću, a ne na bilo kakvo rešenje. Shodno tome, teško da može biti napretka u evropskoj perspektivi Kosova dok Evropska unija ne odustane od svoje uslovljenosti dijalogom ili dok sam dijalog ne krene ozbiljnijim putem“, kaže Biber za Radio Slobodna Evropa.

Prema njegovim rečima, to znači da čak i predsedavanje Savetu EU koje ima proširenje među svojim prioritetima ima malo prostora da promeni dinamiku u odnosu na Kosovo.

U najboljem slučaju, kaže on, irsko predsedavanje bi moglo da podstakne diskusiju o tome kako je konstruisan proces proširenja za Kosovo i da li njegova evropska perspektiva treba da nastavi da bude uslovljena dijalogom sa Srbijom.

Ali, čak i za to vidi male šanse.

Biber ocenjuje da su nedostatak konsolidovanih institucija na Kosovu, ali i zategnuti odnosi koje je aktuelna vlada Aljbina Kurtija uspostavila sa nekoliko ključnih država Evropske unije, oslabili političku spremnost u Briselu da promeni pristup prema Kosovu.

„Dakle, ne vidim mnogo spremnosti sa strane EU da promeni dinamiku i ne mislim da je Irska u stanju da mnogo učini u tom pravcu“, kaže Biber.