Kosovski institut za pravosuđe: Današnje odluke vlade u tehničkom mandatu nezakonite i predizborne

Kosovski institut za pravosuđe je u saopštenju osporio odluke koje je danas usvojila Vlada Kosova u tehničkom mandatu, navodeći da ih je donela vlada u sastavu koji je, prema presudi Vrhovnog suda, protivan Ustavu i zakonu. Dodaju da je donođenje odluka uoči drugog kruga lokalnih izbora i u situaciji mogućnosti održavanja vanrednih parlamentarnih izbora - predizborna kampanja.

Vlada Kosova u tehničkom mandatu usvojila je danas Nacrt budžeta za 2026. godinu u vrednosti od četiri milijarde evra, koji predviđa isplatu 13. plate za javni sektor, kao i povećanje dodataka i penzija.

Institut u saopštenju naglašava da ni u kom slučaju nije protiv povećanja plata, penzija ili dodataka za određene kategorije građana ali, kako ističu, takve odluke moraju biti u potpunosti u skladu sa Ustavom i zakonom, a ne da budu donošene u predizbornom kontekstu.

„U ekonomski teškoj situaciji i atmosferi opšteg razočaranja, lako je opravdati svaku odluku koja naizgled donosi trenutnu korist, bez obzira na nepoštovanje zakona i procedura. Međutim, zakoni i procedure postoje upravo da bi zaštitili građane od zloupotrebe vlasti. Kada se oni krše iz političkih razloga, možda danas dobijamo nešto, ali sutra gubimo sigurnost, pravdu i jednakost pred zakonom. Zato je zaštita procedure istovremeno zaštita zakona, institucija i interesa građana“, ističe se u saopštenju.

Dodaje se da su, prema presudi Vrhovnog suda, članovi vlade kojima su potvrđeni poslanički mandati - izgubili mandat u izvršnoj vlasti i nemaju ovlašćenja za donošenje odluka.

Zato Institut njihovo delovanje smatra uzurpacijom funkcija i ocenjuje da su odluke donete u takvim okolnostima protivzakonite.

Dodaje se da je tehnička vlada danas usvojila Predlog budžeta za 2026. godinu, iako je to u suprotnosti sa Zakonom o vladi koji je sama donela.

„Član 31 Zakona o vladi definiše ograničenja tehničke vlade, uključujući zabranu usvajanja predloga zakona. Iako postoje dva izuzetka od ovog pravila – među kojima je i usvajanje budžeta – oni se, prema formulaciji zakona, odnose isključivo na vladu u ostavci, a ne na vladu kojoj je istekao mandat. Član 30.2 jasno precizira šta se podrazumeva pod pojmom ‘vlada u ostavci’. Dalje, stav 5 člana 31 naglašava da se ograničenja iz ovog člana primenjuju i na ‘vladu kojoj je istekao mandat’, sve dok se ne izabere nova vlada, što znači da takva vlada ima samo ograničenja, ali ne i izuzetna ovlašćenja, uključujući usvajanje budžeta“, pojašnjava se u saopštenju. 

Aktuelna vlada u tehničkom mandatu, podvlače, nije vlada proizašla iz sadašnjeg saziva parlamenta, već prethodnog.

Pošto je nije izabrao ovaj skupšinski saziv, ona ne može ni da predlaže njen budžet, zbog čega u Institutu smatraju da bi parlament trebalo da odbije da razmatra budžet koji je vlada predložila.

„Protivzakonitost se, međutim, tu ne završava. U okviru glasanja o budžetu, vlada je usvojila i predlog da se naknada za radni staž poveća sa 0,25 na 0,5 odsto. Podsećamo da je ta naknada ranije iznosila 0,5 odsto, ali da je Zakon o platama u javnom sektoru, koji je usvojila ista ova vlada, smanjio taj iznos. Ustavni sud je tu odredbu ocenio neustavnom i naložio Skupštini da do 1. avgusta 2024. izvrši potrebne izmene. Ni vlada ni Skupština prethodnog saziva to nisu učinile, čime su prekršile odluku Ustavnog suda. Kao posledica toga, sudovi su preplavljeni tužbama građana koji traže ostvarenje svojih prava”, podseća se u saopštenju.

Ističu da je danas vlada odlučila da to pitanje uključi u budžet, iako se ono može rešiti isključivo kroz Zakon o platama i u skladu sa presudom Ustavnog suda i time je, ocenjuje KIP, ponovo prekršen Ustav i zakon.

„Slično važi i za odluku o uvođenju 13. plate. Takvo pitanje ne može se urediti prostom odlukom vlade, već zahteva sistemske izmene osnovnih zakona. Dodatno, pre takve odluke trebalo bi sprovesti detaljnu ekonomsku analizu o njenim mogućim posledicama, uzimajući u obzir socijalnu pravdu jer nije pravedno izjednačiti državne službenike sa visokim platama i one sa niskim prihodima. Prema predlogu vlade, obe grupe bi primale 13. platu, što je i pravno i konceptualno pogrešno, te može dovesti do povrede principa jednakog tretmana“, ističu.

Kada je reč o povećanju minimalne plate, Institut navodi da je netačna tvrdnja ministra Hekurana Muratija da je odluka doneta jer ne postoji predlog Socio-ekonomskog saveta.

Odluke vlade o povećanju penzija i dečjih dodataka, donete uoči drugog kruga lokalnih izbora i u trenutku najave mogućih parlamentarnih izbora, u Institutu za pravosuđe smatraju otvoreno predizbornim. Sam Aljbin Kurti je, podsećaju, ranije je govorio da ne povećava plate uoči izbornih kampanja, kao što su činile prethodne vlade.

„Preduzimanje ovakvih poteza, bez zakonskog ovlašćenja, prema presudi Vrhovnog suda, predstavlja krivično delo zloupotrebe službenog položaja ili ovlašćenja, u skladu sa članom 414 Krivičnog zakonika. Taj član propisuje da ‘službeno lice koje, koristeći svoj položaj ili ovlašćenje, prekorači svoja ovlašćenja ili ne izvrši službene dužnosti u nameri da sebi ili drugom pribavi bilo kakvu korist, nanese štetu drugom ili povredi njegova prava, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina’. U ovom slučaju vladini funkcioneri su, koristeći svoj položaj i prekoračujući ovlašćenja, delovali sa jasnim predizbornim motivom, što predstavlja ličnu korist u smislu pomenutog člana, čime su ispunjeni uslovi za postojanje krivičnog dela. Zbog toga Institut poziva Specijalno tužilaštvo Republike Kosova da preduzme mere i pokrene odgovornost nadležnih lica“, zaključuje u saopštenju Kosovskog instituta za pravosuđe.