Kostić: Obnovljeno angažovanje UN oko Kipra moglo bi da pogura pitanja ZSO i suvereniteta Srbije

Obnovljeno angažovanje Ujedinjenih nacija na rešavanju kiparskog pitanja moglo bi da utiče i na dijalog Beograda i Prištine, posebno kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština i pitanju suvereniteta Srbije na Kosovu, ocenio je za Kosovo onlajn Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put.

On je rekao da bi veće interesovanje međunarodne zajednice za rešavanje zamrznutih konflikata moglo da otvori prostor i za novu fazu rešavanja kosovskog pitanja. Istakao je da je najvažnije to što se, posle dugog perioda relativnog mira, ponovo ulazi u fazu potencijalnih tenzija u istočnom Mediteranu.

„Bitno je da nakon dugog perioda mira ponovo ulazimo u period potencijalnih tenzija. Glavni razlog zbog kojeg žele ovo da reše diplomatski, što pre, kako bi izbegli produžavanje zamrznutog konflikta koji može da eskalira, jeste to što postoje tenzije na relaciji Izrael–Turska. Izrael je napravio vojni savez sa Grčkom, Kiprom i UAE, a potencijalno i sa Indijom, o zajedničkoj odbrani u Mediteranu, što bi, ukoliko dođe do direktnog sukoba Turske i Izraela, uvuklo i sam Kipar u rešavanje ovog zamrznutog konflikta. Ukoliko bi Grčka, kao saveznik Izraela, stala na njegovu stranu, to takođe implicira mogućnost rata između Grčke i Turske. Naravno, sama činjenica da su obe strane članice Natoa to sprečava, ali tenzije na Kipru i dalje mogu da postanu glavna tema na međunarodnoj sceni“, rekao je Kostić.

Prema njegovim rečima, takav razvoj događaja mogao bi da predstavlja presedan za Srbiju, posebno kada je u pitanju članstvo u Evropskoj uniji.

„Za Kosovo bi to moglo da znači da neka pitanja, koja su možda delovala rešeno ili privremeno rešeno, sada ponovo mogu da budu otvorena i da se neke pozicije promene. Paralela je u tome što je Kipar postao članica Evropske unije, iako deo njegovog suvereniteta nije u potpunosti razrešen i postoji deo teritorije koji međunarodna zajednica ne priznaje, dok ga Turska priznaje. To predstavlja presedan i za Srbiju – da je moguće da, bez konačnog rešavanja pitanja suvereniteta na Kosovu, kroz određene političke kompromise uđe u Evropsku uniju, a da se pitanje Kosova rešava naknadno“, naveo je on.

Kostić je upozorio da upravo primer Kipra pokazuje koliko zamrznuti konflikti mogu da predstavljaju dugoročan bezbednosni rizik.

„Vidimo da je to rizik, jer svaki konflikt koji nije u potpunosti rešen ili je zamrznut može kasnije da eskalira. Ono što je važno za Kosovo jeste da se ta tema ponovo stavlja na dnevni red Ujedinjenih nacija, što znači da pitanje Kosova može ponovo da bude predmet novih pregovora ili možda podrške velikih sila, pre svega SAD, koje bi mogle da budu naklonjenije Srbiji. To bi moglo da predstavlja uvod u novu podelu karata“, ocenio je Kostić.

Govoreći o mogućnosti da pojedine države povuku priznanje Kosova, Kostić kaže da ta mogućnost uvek postoji, ali da će mnogo zavisiti od načina na koji bude rešavano kiparsko pitanje.

„To je uvek mogućnost. Kod Kipra je ključno pitanje način rešavanja konflikta. Postoji međunarodno priznata vlada Kipra, koja smatra da treba uspostaviti neki vid federacije, odnosno jedinstvenu državu sa federalnim jedinicama. S druge strane, čuli smo Erdogana kako poručuje da nikako ne želi da pristane na to da Turska Republika Severni Kipar odustane od svog suvereniteta i postane deo federalne jedinice, već zagovara model dve države na Kipru, što bi značilo postojanje jednog turskog i jednog grčkog entiteta“, rekao je on.

Dodao je da se u toj situaciji ponovo otvara i pitanje Kosova, pre svega zbog neformiranja Zajednice srpskih opština.

„U toj situaciji u prvi plan dolazi činjenica da ne postoji ZSO, koja je trebalo da bude formirana u skladu sa međunarodnim pravom. Vidimo da tenzije na Kipru mogu da se preslikaju i na Kosovo, jer unutrašnje uređenje i status pojedinih entiteta još nisu rešeni. Ako se to pitanje sada rešava na drugoj strani, možda će na red doći i Kosovo. Činjenica da su se Ujedinjene nacije sada zainteresovale da to pitanje privedu kraju mogla bi da podstakne rešavanje pitanja kao što su nevoljnost Kurtijeve vlade da osnuje ZSO i, naravno, pitanje suvereniteta Srbije na Kosovu, kao što se u vezi sa Kiprom pominje pitanje suvereniteta turske republike“, rekao je Kostić.

On je dodao da, uprkos razlikama između dva slučaja, postoje elementi koji ih povezuju.

„Vidimo da, iako su u pitanju različiti primeri, kao i različiti uzroci i načini rešavanja konflikta, postoje određene zajedničke karakteristike. Možda je upravo sada nastupio trenutak u kojem bi ti konflikti mogli ili ubrzano da budu rešeni ili da se definiše način na koji će se rešavati“, zaključio je Kostić.