Kostić: Reforma EU donela bi veću ulogu Evropske komisije u dijalogu Beograda i Prištine

Nemačko-francuski zahtev za reformom Evropske službe za spoljne poslove mogao bi da dovede do veće centralizacije izvršne vlasti Evropske unije, ali i do značajnih promena u načinu na koji bi EU vodila dijalog Beograda i Prištine, ocenjuje Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put.

Kako je naveo, predlog podrazumeva da se Evropska služba za spoljne poslove u određenoj meri podredi Evropskoj komisiji, odnosno da veći deo njenih nadležnosti preuzme Komisija, na čijem je čelu Ursula fon der Lajen.

„Nemačko-francuski predlog je da se na neki način centralizuje EU kao jedinstveni birokratski sistem i da se Evropska služba za spoljne poslove podredi Evropskoj komisiji, u smislu da Komisija i trenutna predsednica Ursula fon der Lajen budu nadređeni Službi za spoljne poslove. To nije definisano u potpunosti kako bi izgledalo, ali predlaže se da veći deo nadležnosti Službe preuzme Komisija, gde bi onda i šefica Službe Kaja Kalas bila direktno podređena EK i delovala u okviru Komisije“, objasnio je Kostić za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, Evropska služba za spoljne poslove bi, u okviru nove strukture, mogla da se bavi širim spektrom pitanja, uključujući humanitarnu pomoć, digitalnu transformaciju, kao i spoljne poslove u oblasti energetike i tehnologije.

Kostić ukazuje da je reforma deo šireg plana za promenu načina funkcionisanja evropske izvršne vlasti, čiji je cilj da se nadležnosti različitih institucija jasnije objedine i da se izbegnu njihova međusobna preklapanja.

„Cilj je centralizacija izvršne vlasti, a pogotovo koordinacija spoljne politike sa Evropskom komisijom“, rekao je Kostić.

Govoreći o tome šta bi takva reforma značila za dijalog Beograda i Prištine, Kostić je ocenio da bi Evropska komisija u tom slučaju preuzela mnogo veću ulogu u tom procesu.

„To bi značilo da je mnogo veći institucionalni pritisak EU i da je Evropska komisija mnogo direktnije i detaljnije upućena u ono što se dešava između Beograda i Prištine“, kazao je Kostić.

Prema njegovim rečima, dijalog u tom slučaju više ne bi bio pitanje kojim se bavi zasebna Evropska služba za spoljne poslove, odvojeno od Komisije, već bi proces bio snažnije integrisan u centralnu strukturu izvršne vlasti EU.

„To onda ne bi bilo jedno posebno odeljenje, to jest Služba za spoljne poslove, koja se bavi ovim pitanjem odvojeno od Komisije, već bi Komisija postala ‘vlada EU’, u čijoj su nadležnosti takođe i spoljni poslovi, pa bi sam proces bio više birokratizovan, ali u hijerarhijskom smislu centralizovaniji, jer bi finalna odluka dolazila od samog vrha – predsednika, odnosno predsednice Evropske komisije“, zaključio je Kostić.