Kostić: Saradnja Srbije i Severne Makedonije korisna ne samo za region, već i za Evropu

Bez obzira na različite stavove po pitanju Kosova, razvoj bilateralne saradnje Srbije i Severne Makedonije koristan je ne samo za ove dve zemlje, već i za ceo region Zapadnog Balkana, ali i za Evropu, ocenio je za Kosovo onlajn saradnik Novog trećeg puta Mijat Kostić.

„Bilateralna saradnja Srbije i Makedonije ide u korist generalne geografske i ekonomske integracije ne samo regiona već i čitave Evrope“, kazao je Kostić.

Pre tačno godinu dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska Davkova imali su prvi sastanak na kome je dogovoreno jačanje saradnje dve zemlje u svim oblastima.

Kostić kaže da je u međuvremenu došlo do nekoliko važnih iskoraka u toj saradnji.

„Nažalost prvi pokazatelj te saradnje već je bio vidljiv u martu ove godine kada su pripadnici srpskog MUP-a učestvovali u akciji evakuacije i zbrinjavanja povređenih nakon nesreće u Severnoj Makedoniji. Nakon toga su ti ljudi bili zbrinuti po bolnicama u Srbiji što je je jedan od pokazatelja funkcionalnosti ove saradnje. Nažalost, trebalo je da se dogodi tragedija da bi tu saradnju videli na delu“, ističe Kostić.

U požaru u diskoteci u Kočanima 16. marta poginulo je 62 osoba, a više od 200 je povređeno.

Zbog ove tragedije Vlada Srbije je proglasila 18. mart Dan žalosti, a najveći broj povređenih zbrinut je, uz anagažavanje Ministarstva odbrane i Ministarstva zdravlja u više srpskih zdravstvenih centara.

Kostić podseća da je prošlog meseca potpisana dodatna bilateralna saradnja između graničnih policija Srbije i Severne Makedonije.

„Uveden je sistem jednog zaustavljanja gde ukoliko prelazite granicu na Preševu ili Tabanovcima neće biti dva, već samo jedan ček point što dodatno olakšava ne samo putovanje turista, nego i protok robe i kapitala, a što je u skladu i sa sporazumom Otvoreni Balkan koji podrazumeva neki vid ekonomske integracije čitavog regiona“, kazao je Kostić.

Smatra da će tome dodatno doprineti zavšetak Koridora 10.

„Predviđeno je da se proširi deonica, posebno Niš-Skoplje koja će povezati ne samo Zapadni Balkan, već dodatno povezati i evropske zemlje sa Makedonijom i samim tim imati geografski pristup iz Mađarske ili Grčke“, precizirao je Kostić.

Odnosi dve zemlje trebalo bi da se dodatno razviju na diplomatskom nivou imajući u vidu da je Severna Makedonija jedna od država regiona koja je priznala Kosovo, ali je i glasala za prijem Kosova u Unesko.

„Vidimo da na tom diplomatskom planu Srbija ima verovatno dodatnu motivaciju da još više utiče na promenu stava Severne Makedonije“, naveo je ovaj analitičar.

Za razvoj saradnje i poboljšanje odnosa dve zemlje apostrofira i činjenicu da je SPC priznala autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve.

„Postojao je raskol od 1967. gde se Makedonska pravoslavna crkva izdvojila iz SPC i decenijama SPC nije priznavao autokefalnost sve do 2022. kada je velikom ceremonijom u Hramu Svetog Save zapravo priznao autokefalnost Makedonske pravolavne crkve i samim tim završio raskol. Vidimo da ovi ekonomski i politički sporazumi, već i sporazumi koji se tiču kulturne saradnje takođe doprinose poboljšanju odnosa dve zemlje, a samim tim i poboljšanju odnosa u čitavom regionu“, naglašava Kostić.

Dodaje da će ključni podsticaj da se u bliskoj budućnoti odnosi dve zemlje dodatno intenziviraju doprineti novi impuls EU za ubrzanim proširenjem na Zapadni Balkan.

Uveren je da bez obzira na „tačke spoticanja“ između Srbije i Severne Makedonije, a posebno po pitanju Kosova to se ipak „ne percipira kao „velika prepreka zajedničkoj integraciji“.

Dodatnu nedoumicu, ističe, stvara Poglavlje 35 zato što nije jasno definisano da li uslov za članstvo Srbije u EU defakto bez dejure priznanje Kosova.

„U tom smislu stavovi Severne Makedonije i Srbije se razlikuju. S jedne strane Ustav Srbije smatra da je Kosovo autonomna pokrajina u okviru Srbije, dok je Makedonija priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. To je jedna od tački sporova, ali uzimajući u obzir da su i neke prethodne tačke, kao što je raskol između crkava, nakon decenija rešene, ubeđen sam da će diplomatskim ili bilateralnim sporazumima i ostale nesuglasice ubrzano biti rešene ukoliko obe zemlje zaista odluče da žele da pomognu jedna drugog u procesu integracija“, naglasio je Kostić.

Za to, uveren je, postoji diplomatska volja.

„I to se ne odnosi samo na Severnu Makedoniju već i na druge države Zapadnog Balkana. Ovaj vid bilateralnih sporazuma će biti u narednih par godina dodatno intenziviran“, zaključio je Kostić.