Kotlar Trajkova: EU posmatra nacionalne identitete država kandidata isključivo kroz političke interese

Istoričar iz Skoplja prof. dr Nataša Kotlar Trajkova ocenila je da isključivanje nacionalnih odrednica iz izveštaja Evropskog parlamenta o napretku Severne Makedonije ka EU - loša politička odluka koja pokazuje da Unija nacionalne identitete države kandidate posmatra isključivo na osnovu političkih interesa.

„To je politička odluka. Ona je ozbiljno politička, izuzetno kruta, neprikladna i nije dobra za samu Evropsku uniju. Znate, ljudi koji su na Balkanu znaju kako da žive sa iskušenjima i izazovima, čak i ako su politički i vojni. Ali to je problem zemalja koje su uključene u Uniju, a to govori da imamo sagovornika na drugoj strani sa ozbiljnim problemima koncepata i funkcionalnog delovanja. Mislim da bi stav svih naroda koji su na Balkanu trebalo promeniti i prilagoditi onome što nam Evropska unija nudi“, izjavila je Kotlar Trajkova za Kosovo onlajn.

Naglašava da tome doprinose „političke i sebične potrebe“ zemalja EU.

„Ovde možemo razgovarati o tome šta čini nauku, a šta politiku ili geostrategiju. Najveći uticaj ima geostrategija, odnosno političke i sebične ili individualne potrebe zemalja članica Evropske unije. Pošto sam bila u Zapadnoj Evropi, mnogo češće prepoznajem izlive nacionalizma nego šta čini pojam balkanskog nacionalizma“, precizira ovaj stručnjak.

Na pitanje koliko EU uopšte razume potrebu naroda sa Zapadnog Balkana da imaju svoje nacionalne identitete, Kotlar Trajkova je uverena da razumeju jer „polaze od sebe“.

„Ali, ovde je politička filozofija dosta uključena. I ta filozofija u odnosu na Balkan i Makedoniju i Albaniju i Crnu Goru i ostale zemlje u regionu, mislim da oni i dalje utiču i ponašaju se na osnovu recidiva imperijalizma. Mislim da je problem više u njima, u percepciji i razumevanju. Problem nije u tome šta mi, ljudi koji dolaze sa Balkana, smatramo da nisu dostigli odgovarajuću kulturnu ili obrazovnu strukturu ili razumevanje koncepata. Način razmišljanja u zemljama koje su zastupljene u Evropskoj uniji je mnogo ozbiljniji i krući to je izazov za nas, za sve narode Balkana, jer to moramo isticati kao našu vrednost i ne odustati od toga“, naglasila je ona.

Otuda i ne smatra da je ovo bio pokušaj da se na „mala vrata“ umanji značaj nacionalnih identiteta kandidata sa Zapadnog Balkana.

„Ne mislim da je to ono o čemu se radi. Mislim da je reč o potpuno drugoj političkoj konotaciji, jer identiteti nisu isključivi za političke entitete“, kaže Kotlar Trajkova.

To objašnjava na primeru makedonskog identiteta koji treba posmatrati „u složenoj mreži“ kategorija koje čine nacionalni identitet.

„Postoji nekoliko vrsta, ili stavki u toj složenoj mreži koja se zove identitet. I uvek treba da utvrdimo da govorimo o nominalnom, istorijskom, nacionalnom identitetu. A ako govorimo o kulturnom, što smatram najvažnijim, onda dolazi jezik, književnost, folklor, suština i vraćamo se na istoriju. Stoga mislim da u javnim nastupima svi politički predstavnici treba strogo da utvrde da govore u zaštitu makedonskog istorijskog identiteta i kulturnog subjekta ili složenosti koji ne predstavlja naš identitet“, smatra ovaj stručnjak.

Uverena je da će Evropa reagovati tek ukoliko se bude govorilo o strogo definisanim formulacijama identiteta.

„I sve dok Evropa vidi da smo veoma površni i da nismo pažljivi u tom kontekstu, imaćemo takve reakcije u odnosu na ono što smo imali na evropskoj političkoj sceni“, uverena je Kotlar Trajkova.

Govoreći o ključnim osobenostima nacionalnih identiteta na Zapadnom Balkanu ova istoričarka kaže da nacionalni identiteti javljaju u 19. veku kada je Evropa želela da ih nametne kao „modernost“.

„Modernost ili nacionalnost je proizvod 19. veka kada se u društvu, političkoj i ekonomskoj sferi pojavljuju kapitalizam i potpuno drugačije vrednosti. Kao primer ću uzeti Francusku buržoasku revoluciju iz 1789. godine kada su sami Francuzi rekli: 'Sada ćemo izgraditi nacionalni identitet'. Šta to znači? Jedan kralj, jedna vojska, jedan obrazovni sistem, jedan monetarni sistem, jedinstvo koje svi mi narodi danas prepoznajemo, uključujući i Balkan. Mislim da su pokret za nacionalnost i nacionalizam zajedno sa romantizmom najveći fenomeni 19. veka. Naravno, trebalo bi ih na odgovarajući način prihvatiti u 21. veku, a ne na neprimeren i pogrešan način“, objašnjava ova istoričarka.