Krasnići: Članstvo u Interpolu afirmisalo bi Kosovo kao državu, Srbija koristi blokadu za stratešku prednost

Univerzitetski profesor i stručnjak za bezbednosna pitanja Kolje Krasnići ocenjuje da bi članstvo u Interpolu donelo Kosovu jačanje institucionalnih kapaciteta, bolju koordinaciju u borbi protiv transnacionalnog kriminala i potvrdu međunarodnog subjektiviteta. Istovremeno, ocenjuje za Kosovo onlajn, Srbija blokadom Kosova u Interpolu ostvaruje političke i strateške prednosti.

„Članstvo Kosova u Interpolu imalo bi višestruki značaj i uticalo na širok spektar oblasti, od bezbednosti i diplomatije do izgradnje države. Kao globalna organizacija za policijsku saradnju, Interpol omogućava državama članicama da odmah razmenjuju informacije, koordiniraju operacije i pristupaju vitalnim međunarodnim bazama podataka o različitim krivičnim delima. Za Kosovo bi to značilo jačanje institucionalnih kapaciteta u borbi protiv prekograničnog kriminala, terorizma, trgovine ljudima i korupcije, kao i povećanje efikasnosti u sprečavanju i suzbijanju transnacionalnih kriminalnih aktivnosti“, navodi Krasnići.

Dodaje da u političkom smislu, članstvo u Interpolu služi kao važan diplomatski instrument.

„Doprinelo bi afirmaciji međunarodnog subjektiviteta Kosova, učvršćivanju njegove pozicije u evroatlantskim procesima i povećanju njegovog međunarodnog kredibiliteta. Istovremeno, članstvo Kosova u Interpolu zaštitilo bi građane Kosova od zloupotreba političkih poternica, koje Srbija nastavlja da koristi protiv građana Kosova - posebno protiv bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova. U ovoj perspektivi, Interpol ne treba posmatrati samo sa tehničkog aspekta kao mehanizam za policijsku saradnju, već kao stratešku platformu za afirmaciju državnosti Kosova i za konsolidaciju njegove uloge na međunarodnoj sceni“, navodi naš sagovornik.

Kada je reč o protivljenju Srbije, Krasnići navodi da ono nije samo proceduralno, već duboko političko i orijentisano ka delegitimizaciji državnosti Kosova na međunarodnoj sceni.

„Prvo, prijem Kosova u ovu organizaciju podrazumevao bi oblik funkcionalnog priznanja državnosti Kosova, direktno potkopavajući strategiju Srbije o međunarodnom nepriznavanju. Takav korak bi preokrenuo politički narativ koji je izgradila Srbija da ‚Kosovo nije država‘ i potkopao bi višegodišnje napore srpske diplomatije da ograniči međunarodni subjektivitet Kosova“, kaže on.

Kao drugi razlog navodi da Srbija ima za cilj da održi gotovo monopolsku kontrolu nad narativom o ratnim zločinima i pravnim procesima vezanim za sukob 1998-1999.

„Sprečavanjem članstva Kosova u Interpolu, Srbija čuva prostor za izdavanje politički motivisanih poternica, selektivno gonjenje bivših pripadnika OVK i korišćenje međunarodnog pravosudnog sistema kao instrumenta diplomatskog pritiska. Treće, Srbija ima jasne ambicije da se pozicionira kao glavno bezbednosno središte na Balkanu. Njen zahtev za otvaranje regionalne kancelarije Interpola u Beogradu deo je ove šire strategije za konsolidaciju regionalnog uticaja. Kosovski član Interpola bi osporio ovu tvrdnju, relativizujući ulogu koju Srbija želi da sebi pripiše i ograničavajući svoju stratešku prednost u oblasti međunarodne policijske saradnje“, navodi profesor.

Krasnići upozorava da je Balkan izložen visokom nivou transnacionalnog kriminala, uključujući trgovinu drogom, korupciju, pranje novca, ilegalne migracije i trgovinu ljudima. Ocenjuje da se odbijanjem Kosova da pristupi Interpolu stvara ‚siva zona bezbednosti‘, gde je razmena informacija sporija, policijska saradnja ostaje posredovana, a kriminalne mreže pronalaze prilike da iskoriste institucionalne praznine.

„Ovo predstavlja rizik ne samo za Kosovo, već i za druge države Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, jer je regionalna bezbednosna infrastruktura jaka koliko i njena najslabija karika“, ističe profesor.

Objašnjava da je to što Kosovo nije podnelo zahtev za članstvo od 2018. godine povezano sa tri glavna faktora.

„Prvo, nedostatak dovoljne međunarodne podrške stvorio je značajan rizik od neuspeha. Pet zemalja članica Evropske unije koje još uvek ne priznaju nezavisnost Kosova, zajedno sa uticajem Rusije i Kine na procese donošenja odluka Interpola, čine ishod glasanja veoma neizvesnim. Drugo, politička razmatranja dijaloga između Kosova i Srbije značajno su uticala na ovo donošenje odluka. Treće, postoji legitiman strah da bi Srbija instrumentalizovala novi neuspeh na glasanju, što bi oslabilo međunarodni položaj Kosova“, kaže Krasnići.

S druge strane, ukazuje na značajne strateške koristi Srbije u slučaju otvaranja regionalne kancelarije Interpola u Beogradu.

„Pre svega, Srbija bi se pozicionirala kao glavni centar bezbednosne arhitekture na Balkanu, dobijajući proširenu ulogu u koordinaciji regionalne policijske saradnje. Takvo sedište bi Beogradu pružilo dublji pristup globalnim sistemima kriminalnih podataka, povećane kapacitete za operativnu koordinaciju i veći uticaj u određivanju regionalnih bezbednosnih prioriteta“, navodi.

Dodaje da bi to značajno povećalo političku težinu Srbije u odnosu na EU, SAD i međunarodne organizacije, jačajući njen imidž kao centralnog aktera u stabilnosti Balkana, ali da bi stvorilo i „novi kanal za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu“.

„Preko ove kancelarije u Beogradu, Moskva bi dobila indirektan pristup regionalnim bezbednosnim procesima, što bi joj omogućilo da održi ili proširi svoj geopolitički uticaj u području gde je rivalstvo između velikih sila izuzetno izraženo“, ističe Krasnići.

Ocenjuje da bi proširena uloga Srbije u Interpolu imala bi duboke posledice po Kosovo, stavljajući ga u nepovoljan položaj u regionalnoj bezbednosnoj arhitekturi.

„Nedostatak direktnog pristupa Interpolu značajno bi usporio operativne procese kosovske policije i stvorio kašnjenja u koordinaciji aktivnosti protiv transnacionalnog kriminala. Drugo, povećao bi se rizik od zloupotrebe političkih naloga za hapšenje od strane Srbije. Takva situacija bi direktno uticala na slobodu kretanja kosovskih građana, posebno bivših pripadnika OVK i državnih zvaničnika, izlažući ih mogućim hapšenjima u državama koje primenjuju mehanizme Interpola. Treće, Srbija bi stekla povećanu diplomatsku prednost, što bi dodatno smanjilo prostor Kosova za integraciju u međunarodne bezbednosne strukture“, kaže on.

Na kraju, profesor zaključuje da bi Srbija kroz kontrolu regionalne kancelarije Interpola mogla dodatno povećati diplomatski i bezbednosni pritisak na Kosovo.

„Srbija bi najverovatnije nastavila svoju politiku ‚funkcionalnog nepriznavanja‘, tretirajući kosovske institucije kao nedržavne strukture i izbegavajući svaki oblik direktne institucionalne saradnje. Kroz ovaj mehanizam, Srbija bi mogla da ometa integraciju Kosova u regionalne bezbednosne mreže i da konsoliduje međunarodnu percepciju Kosova kao ‚sporne teritorije‘ umesto suverene i funkcionalne države. Ovo bi bio važan strateški instrument u rukama Beograda za ograničavanje diplomatskog prostora i međunarodnog kretanja Kosova“, naveo je Krasnići.