Krieziju: Političke partije nisu bile zainteresovane za izbor predsednika, cilj bili vanredni izbori

Bivši potpredsednik Ustavnog suda Kosova Kadri Krieziju ocenio je da političke partije nisu bile zainteresovane za izbor predsednika, već za odlazak na vanredne izbore.

„Mislim da sam u trenutku kada sam primetio ove sastanke, shvatio da političke snage nisu bile zainteresovane da nastave proces izbora predsednika kako bi se izbegli izbori. Sve partije su bile zainteresovane da se ide na vanredne izbore“, rekao je Krieziju na Teve 1.

On je dodao da čak i ako Ustavni sud odluči da se ponovi proces izbora predsednika, prema njegovim rečima, situacija može ostati ista ukoliko ne bude političkog dogovora među partijama.

„Hipotetički, ako Sud donese odluku da se ide u proces izbora predsednika, opet mora da postoji kvorum. Ako političke partije ne dođu, ne postoji sila koja može poslanike silom da dovede. Šta će se desiti ako Sud kaže da se ide još jednom na sednicu, a opet nema dogovora? Bez konsenzusa predsednik ne može biti izabran“, izjavio je Krieziju.

Kako kaže, predsednica Vjosa Osmani nije imala drugu alternativu pa je dekret o raspuštanju Skupštine u skladu sa nastalom situacijom.

„Predstavljalo bi prekoračenje nadležnosti da se nije reagovalo, jer nije postojala druga alternativa. Ko god objašnjava neku drugu alternativu, to je njegovo slobodno mišljenje, ali po mom mišljenju nije bilo alternative, jer je ovaj mandat bio završen“, rekao je Krieziju.

On je naglasio da, prema Ustavu, predsednik treba da bude izabran 30 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika, što se, prema njegovim rečima, nije dogodilo zbog parlamentarnih procedura.

„Ovde je bilo i kršenja procedure, jer u trenutku sazivanja sednice koja vrši konstituisanje jednog organa, za početak sednice mora da postoji kvorum. Mora biti prisutno 80 poslanika. Sa 79 poslanika sednica ne može da počne“, izjavio je on.

Bivši potpredsednik Ustavnog suda dodao je da odgovornost za nastalu situaciju snose poslanici Skupštine.

„Poslanici nisu uspeli da izvrše svoju dužnost da izaberu predsednika. Kada poslanici ne uspeju, kaznena mera je raspuštanje Skupštine ili oduzimanje mandata poslanicima“, rekao je Krieziju.

On je ocenio da je dekret predsednice o raspuštanju Skupštine ispravan.

„Po mom mišljenju, dekret Osmanijeve je ispravan, jer nije bilo druge alternative i ona je uradila ono što je morala da uradi“, zaključio je Krieziju.