Krieziu: Samoopredeljenje bez odlaganja da predloži ime predsednika Skupštine

Bivši zamenik predsednika Ustavnog suda Kadri Krieziu ističe da ne postoji nijedan razlog za odugovlačenje u formiranju nove vlade i naglašava da bi svaki takav pokušaj bio odstupanje od ustavnog i demokratskog poretka. Prema njegovim rečima, Pokret Samoopredeljenje, kao pobednik izbora, treba bez odlaganja da predloži ime predsednika Skupštine, da se nakon polaganja zakletve poslanika izaberu i skupštinska tela, čime bi se otvorio put za formiranje nove vlade, prenosi RTV21.

Krieziu smatra legitimnim sastanak predsednika Skupštine u prethodnom mandatu Gljauka Konjufce sa liderima političkih partija zakazan za 8. april u cilju pripreme konstitutivne sednice. 

Govoreći o toku same sednice, Krieziu kaže da se prvo moraju verifikovati mandati poslanika, zatim se polaže zakletva i od tog trenutka izabrani predstavnici naroda stiču legitimitet i legalitet.

Ipak, kako ističe, dok se ne izaberu skupštinska tela, uključujući predsednika i potpredsednike, parlament se ne smatra konstituisanim. U toj situaciji postoji ustavni vakuum, pa bi političke partije trebalo da zatraže tumačenje Ustavnog suda.

„Verifikuju se mandati poslanika, polaže se zakletva i od tog trenutka poslanici su funkcionalni, imaju legitimitet i legalitet. Svaki drugi potez nema zakonski karakter i suprotan je Ustavu. Izbori se održavaju da bi se formirala vlast koja pokreće državu. Postoji zakonska i ustavna obaveza za uspostavljanje državne vlasti. Svaki drugi potez stvara ustavni i pravni vakuum. Ja sam jedan od autora Ustava, ali je nemoguće predvideti sve moguće situacije... Ipak, postoji mogućnost da poslaničke grupe, kada se formiraju, kao ovlašćene strane, zatraže pojašnjenje od Ustavnog suda“, rekao je Krieziu.

Prema njegovim rečima, Konjufca sada ima obavezu da pripremi sednicu zakazanu za 15. april, te je, shodno tome, legitimno i zakazivanje sastanka sa liderima političkih stranaka naredne nedelje.On je naveo da će sednicu 15. aprila voditi najstariji poslanik – u ovom slučaju Avni Dehari iz Samoopredeljenja – i najmlađa poslanica, Salja Jašari iz DPK.

„U trenutku kada se Skupština raspusti, predsednik i potpredsednici ostaju na funkcijama do konstituisanja nove. Predsednik Skupštine, nakon što predsednica odredi datum konstitutivne sednice, ima obavezu da u saradnji s liderima stranaka i poslaničkim grupama pripremi sednicu tehnički, dok prema Poslovniku, sednicu vode najstariji i najmlađi poslanik. Skupština se smatra konstituisanom kada se izaberu predsednik i pet potpredsednika. Od tog trenutka počinje ustavno funkcionisanje Skupštine Kosova“, pojašnjava Krieziu.

Takođe, ističe da ustavni rok za formiranje vlade počinje od trenutka kada prva stranka dostavi ime mandatara. Od tog momenta, počinje da teče rok od 15 dana za formiranje vlade. 

Ako se vlada ne formira u tom roku, mandatar dobija dodatnih 10 dana za pokušaj formiranja nove vlade, ali s drugim imenom. Prema njegovom mišljenju, ako prva stranka ne uspe da formira vladu s prvim kandidatom, nema logike da pokušava ponovo s drugim.

Zbog toga, Krieziu navodi da tada svaka parlamentarna stranka može doći u obzir, ali s prioritetom da druga po snazi stranka predloži mandatara predsednici i dokaže da ima 61 glas za formiranje vlade.

„Ustavni rok za formiranje vlade počinje kada prva stranka, koja ima ustavnu i zakonsku obavezu, dostavi ime mandatara. Od trenutka kada predsednica dekretiše mandatara, on ima obavezu da za 15 dana formira novu vladu. Ako ne uspe, dobija još 10 dana, ali datum formiranja nije preciziran. Procedura je ista, ali Ustav nalaže da se ide s novim imenom. Ipak, politička i pravna logika kaže da, ako prvi mandatar nije uspeo, onda je moguće da neko drugi formira vladu – tada u obzir dolazi svaka stranka, ali s prioritetom da druga stranka dostavi ime i dokaže da ima 61 glas“, rekao je Krieziu.

Što se tiče mogućeg koalicionog sastava, profesor ustavnog prava kaže da je najverovatniji scenario da vladu formiraju Samoopredeljenje, tri poslanika Nisme i nevećinske zajednice. Međutim, dodaje da bi za stabilnu četvorogodišnju vladu bilo neophodno formiranje koalicije između Samoopredeljenja i Demokratske partije Kosova.

Krieziu smatra i da je moguće da pojedini poslanici promene politički tabor, što je, prema njegovim rečima, legitimno jer poslanik ima punu slobodu i ne postoji obavezujući mandat prema bilo kome.

„Da bismo imali stabilnu vladu s četvorogodišnjim mandatom i da ne idemo ponovo na izbore posle godinu dana, potrebno je da Samoopredeljenje formira postizbornu koaliciju sa DPK i svim manjinama. Ako ne, onda ostaje lošija opcija – Samoopredeljenje i manjine... Poslanik ima punu slobodu, nema obavezujući mandat i može sam da odlučuje, ta odluka je legitimna i nije ništa loše u tome, kao ni ako Fatmir i poslanici Inicijative pređu“, dodao je Krieziu

Govoreći o inicijativi Samoopredeljenja Ustavnom sudu u vezi s odlukom Vrhovnog suda o glasovima poštom za DSK, ukazao je da političke partije nisu ovlašćene da podnose zahteve ili žalbe Ustavnom sudu.

„Političke partije na Kosovu nisu zakonom ovlašćene da podnose zahteve ili žalbe Ustavnom sudu. Ovlašćene strane su poslaničke grupe – za ovakve slučajeve 10 poslanika, a za predsednika 30 poslanika. Ovaj zahtev će Ustavni sud verovatno odbaciti kao nedozvoljen, jer osnovni element jeste da li je podnosilac zahteva ovlašćen zakonom. Samoopredeljenje kao politička partija nije ovlašćena i ukoliko ima potrebu, može nešto zatražiti tek nakon konstituisanja parlamenta“, zaključio je Krieziu.