Krieziju: Ustav Kosova spada u kategoriju „nametnutih“ zbog potrebe da se poštuju prava srpske zajednice

Jedan od autora Ustava Kosova Kadri Krieziju opisao je taj najviši pravni akt kao liberalan i napredan i ocenio da je prilagođen političkom i društvenom životu na Kosovu. Prema njegovim rečima, tokom ovih 17 godina Ustav je obavljao svoju funkciju, uz podršku Ustavnog suda Kosova kao glavnog organa za njegovo konačno tumačenje i zaštitu ljudskih prava i sloboda, preneo je Indeks onlajn.

Krieziju je naglasio da Ustav Kosova spada u kategoriju „uslovnih“ ili „nametnutih“ ustava, zbog potrebe da se poštuju prava srpske zajednice. Dodaje da postoje i vakuumi koji mogu zahtevati promene u budućnosti.

„To je liberalan, napredan ustav koji se prilagođava političkom i društvenom životu Kosova. Tokom ovih godina, Ustav je obavljao svoju funkciju, u čemu je pomagao Ustavni sud kao jedno od centralnih tela zaduženih za konačno tumačenje Ustava i zaštitu ljudskih prava i sloboda. Naš Ustav spada u kategoriju uslovnih ili nametnutih ustava zbog poštovanja prava i sloboda srpske zajednice. Postoje vakuumi, mora se menjati u budućnosti“, rekao je Krieziju.

Istakao je da je kosovski ustav sastavila tokom 2006–2008. godine grupa od 21 člana i da je prošao javnu raspravu radi usklađivanja.

Advokat Arber Jašari ocenio je da je tokom godina bilo slučajeva kada je Ustav prekršen ili kada određeni zakoni nisu bili u skladu sa njim, što je utvrdio Ustavni sud.

Jašari smatra da se za mladu demokratiju poput Kosova, koje je proglasilo nezavisnost 2008. godine, takvi slučajevi mogu smatrati donekle normalnim.

Prema njegovim rečima, jedno od najvećih dostignuća jeste stvaranje kulture poštovanja odluka Ustavnog suda.

Jašari pominje nekoliko konkretnih slučajeva, kao što su smena predsednika Fatmira Sejdiua, sporovi oko izbora Bedžeta Pacolija za predsednika i pad vlade Avdulaha Hotija.

Prema njegovim rečima, ovi događaji, iako izazovni, ojačali su demokratiju, jer su političke stranke poštovale odluke suda i zemlja je krenula napred.

„Tokom ovih godina dogodili su se razni događaji, gde smo imali slučajeve u kojima je Ustav zaista prekršen i slučajeve u kojima je Ustavni sud utvrdio da zakoni nisu u skladu sa Ustavom. Smatram da se za novu demokratiju, kao što je Kosovo, i za državu koja je proglasila nezavisnost 2008. godine, takva kršenja mogu smatrati normalnim. Ono što smo stekli tokom ovih godina jeste kultura poštovanja presuda Ustavnog suda. Kao što je slučaj sa smenom predsednika Fatmira Sejdiua, sporovima oko izbora predsednika Pacolija, kao i padom Hotijeve vlade, oboren je i statut Zajednice opština sa većinom srpskih stanovnika. Ipak, to je ojačalo demokratiju jer su političke stranke poštovale ove presude i Kosovo je krenulo napred“, naglašava Jašari.

Kadri Krieziju naglašava da Ustav ne krše obični građani, već državni funkcioneri poput predsednika, premijera ili ministra spoljnih poslova.

Dodaje da se u mnogim slučajevima ne radi o direktnom kršenju, već o neusklađenosti normativnih akata, kao što su zakoni ili dekreti izvršne vlasti, sa Ustavom.

Prema Jašariju, vlada koja je imala najviše oborenih zakona jeste poslednja vlada lidera Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija.

On ističe da je to posledica pokušaja izmene osnovnih zakona i njihovog nedovoljnog usklađivanja sa ustavnim duhom.

„Vlada kojoj su najviše zakoni obarani jeste ova poslednja, Pokreta Samoopredeljenje. To je došlo iz dva razloga. Prvo, postojala je tendencija izmene nekih osnovnih zakona zbog kojih je ova politička partija došla na vlast, a zatim tokom rada nije bila u stanju da izradi dobre zakone u duhu Ustava“, rekao je advokat Jašari.

Pre 17 godina, 15. juna 2008. godine, stupio je na snagu Ustav Kosova, kojim se Priština obevezala na sprovođenje plana bivšeg izaslanika UN Martija Ahtisarija.