Kuper: Srbija zatvara vrata članstvu u EU protivljenjem da Ohridski sporazum bude deo poglavlja 35

Protivljenjem da Ohridski sporazum i njegov Aneks postanu deo pregovaračkog poglavlja 35 Srbija sebi zatvara vrata članstva u Evropskoj uniji, kaže za "Glas Amerike" bivši posrednik u tehničkom dijalogu Kosova i Srbije Robert Kuper.

Penzionisani britanski diplomata reagovao je na tvrdnju predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi uključivanje u pregovarački okvir dokumenata o kojima su se Kosovo i Srbija usaglasili u prvoj polovini 2023, značilo da Unija zatvara vrata Srbiji.

"Evropska unija ne želi da bude deo problema, već da ga reši. Njena misija je da sve članice Unije imaju neku vrstu, ne normalnih, već supernormalnih odnosa sa svojim susedima", ukazao je Kuper koji je posredovao u tehničkom dijalogu Kosova i Srbije između 2011. i 2012.

"Ideja da uvedete Srbiju u Evropsku uniju, dok odbija da prizna nezavisnost svog suseda i prihvati ga kao zasebnu državu - nije u srži Unije. To bi učvrstilo podele između Srbije i Kosova. Ono što mi želimo je da te podele nestanu", rekao je Kuper.

Evropski savet bi na samitu evropskih lidera krajem naredne sedmice trebalo da se izjasni o zaključcima o proširenju – dokumentu kojim su obuhvaćeni Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Turska, Moldavija i Guzija.

U nacrtu u koji je "Glas Amerike" imao uvid preporučeno je da Ohridski sporazum i njegov Aneks, kojima su definisani koraci na putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije, budu uvršćeni u očekivanja i obaveze obe strane.

"Očigledno je da ovde dominira osećaj hitnosti. Niko se više i ne seća kada su dve strane postigle neki značajniji iskorak u razgovorima", primećuje Kuper podsećajući na predstojeće izbore za sastav Evropskog parlamenta koji će se održati u junu 2024.

Normalizacija deo pristupnog procesa

"Evropska unija je uvek ukazivala da je pravno obavezujući sveobuhvatni sporazum o normalizaciji - deo pristupnog puta dve zemlje Srbije i Kosova. To je manje relevantno u slučaju Kosova, jer trenutno nema izgleda za članstvo - pošto pet država članica EU ne priznaje njegovu nezavisnost", objašnjava za Glas Amerike Tobi Vogel, iz briselskog nevladinog Saveta za politiku demokratizacije.

Vogel podvlači da je aktuelni trenutak mnogo važniji za Srbiju - koja je prešla deo puta u pristupnom procesu.

"Stav Evropske unije, još od postizanja Ohridskog sporazuma - iako je predsednik Vučić odbio da ga potpiše - jeste da se radi o pravno obavezujućem sporazumu. Reč je o dokumentu na čije poštovanje su se obe strane usmeno obavezale. Ovo je trenutak kada će to biti provereno", ukazao je Vogel.

Briselski stručnjak podvlači da mu je nesaglasje predsednika Srbije razumljivo – s obzirom na to da je odbio da potpiše Ohridski sporazum i njegov Aneks.

"Međutim, nije potrebna njegova saglasnost - Evropska unija u poglavlje 35 može da ga uvrsti samostalno. Deluje mi kao da Evropska unija, na neki način, pokušava da ga privoli da prihvati Ohridski sporazum – kao nešto opipljivo, jer toga do sada nije bilo. Nijedna strana nije delovala u skladu sa tim – bilo je to, do sada, mrtvo slovo na papiru", kaže Vogel.