Kurti o dešavanjima iz marta 2004: Novcem kosovskih poreskih obveznika obnovljeni su objekti SPC

Premijer Kosova Aljbin Kurti podsetio je da se danas navršava 20 godina od utapanja trojice dečaka u reci Ibar u selu Čabra u Zubinom Potoku.

Kurti je na Fejbuku naveo da je toga dana, četvoro albanske dece pratila grupa mladih iz srpske zajednice.

“Da bi izbegli napad, skočili su u reku Ibar, iz koje je živ izašao samo Fitim Veselji. To se dogodilo u vremenu i kontekstu sa potpunom neizvesnošću u pogledu budućnosti Kosova, nakon rata iz kojeg su rane i sećanja još uvek bile žive, a pravde za preživljene zločine, patnju i štetu nije bilo nigde”, istakao je Kurti.

Dodaje da se vest o utapanju trojice dečaka, Egzona Deljija, starog 13 godina, Avnija Veseljija, starog 12 godina, i Fljorenta Veseljija, starog devet godina, brzo proširila poput i užasno odjeknula u svim krajevima Kosova.

“Protesti građana na ulicama bili su trenutni odgovor. Bez organizovanih apela i bez stalne organizacije, oni su vrlo brzo poprimili ogromne razmere uključujući celo Kosovo. A kada je protest spontan i neorganizovan, da bi bio miran, svaki učesnik mora biti smiren ali je potrebna samo šačica demonstranata da bi protesti ostali postali nasilni. I tako se i dogodilo. Naime, u početku su bili usmereni protiv Unmika, a potom, nikada nije razjašnjeno, ko ih je usmerio prema naseljima sa Srbima i pravoslavnim crkvama i manastirima”, kaže Kurti.

Ističe da je u Mitrovici ubijeno šest građana, Fatmir Abdulahu, Ferid Čitaku, Isak Ibrahimi, Ajvaz Šatrolji, Jana Tuče (iz Severne Makedonije) i Borivoje Spasojević. U Lipljanu trojica, Nenad Vesić, Nedžat Rahmani i Arben Šalja. U Gnjilanu jedan, Slobodan Perić. U Obiliću jedan, Esat Tahiraj. U Đakovici dva, Dobrivoje Stolić i Borko Stolić. U Čaglavici troje, braća Bujar i Kastriot Eljšani iz Glogovca i neidentifikovano lice. U Uroševcu jedan, Alimuhamed Murselji.

“Dakle, ne znamo imena četvorice ubijenih od ukupno 20, pa ako mislite da postoje netačnosti u postojećim imenima, recite nam. Povređeno je stotine ljudi, uključujući pripadnike lokalne i međunarodne policije, stotine privatnih poseda i raznih objekata je uništeno ili oštećeno, uključujući desetine kulturnih i verskih objekata. Osveta i reakcija na martovske događaje preneta je i u Srbiju. Nasilja je bilo u Nišu i Novom Sadu. Mete su bili Albanci i druge manjinske grupe. I tu je pričinjena šteta na privatnoj imovini i verskim i kulturnim objektima”, dodaje Kurti.

Kako je istakao, Kosovo tada nije imalo institucionalnu pripremu koju sada ima da spreči ili eskalira situaciju.

“Kosovo je bilo pod potpunom međunarodnom upravom. Kosovska policija, koja se tada zvala Kosovska policijska služba, sastojala se od trupa koje nisu bile opremljene za takve nerede. Ipak, neki pripadnici policije pokazali su hrabrost rizikujući svoje živote da pomognu i zaštite Srbe u mnogim gradovima i selima. Od tada je nadoknađena većina materijalne štete, koja je u to vreme imala prioritet nad ljudskim gubicima. Novcem kosovskih poreskih obveznika obnovljeni su objekti SPC. Danas im Kosovska policija nudi posebnu fizičku zaštitu”, navodi on.

Ističe da se 20 godina kasnije, sećamo tih događaja, iako sa mnogo nepoznanica kako su se odvijali, dok se podsećamo da se mir i sigurnost ne mogu uzimati zdravo za gotovo.

Teže su od nasilja, jer se moraju stalno držati, održavati i održavati. A ono što znamo je da Egzoni, Avni i Fljorenti nedostaju porodici, a i svima nama i danas, kao i svakog dana”, zaključuje Kurti.