Kurti čestitao Dan nezavisnosti SAD: Amerika simbol univerzalnih sloboda i prava

Kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti čestitao je Dan nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država, ističući istorijski značaj Deklaracije o nezavisnosti i njene univerzalne vrednosti koje su, kako je naveo, imale uticaj i na procese samoopredeljenja naroda, uključujući i albanski narod na Kosovu.

„Danas obeležavamo 250. godišnjicu Sjedinjenih Američkih Država, jer je 4. jula 1776. godine Kongres 13 kolonija Velike Britanije, nakon zasedanja u skupštinskoj dvorani državnog parlamenta Pensilvanije u gradu Filadelfiji, konačno potpisao Deklaraciju o nezavisnosti. Tako je, tog čuvenog datuma, rođena nova država: Sjedinjene Američke Države“, napisao je Kurti u objavi na Fejsbuku.

Kako je dodao, Deklaracija o nezavisnosti SAD, po svom sadržaju, ima poseban značaj i značenje koje prevazilazi datum i mesto na kojem je usvojena.

„Pozivajući se na ove univerzalne vrednosti i prava, koja nisu ograničena vremenom i prostorom, ono što se danas naziva Duh ’76. uspelo je ne samo da opstane, već i da živi snažno u mislima i srcima patriota svake epohe i svakog naroda“, naveo je Kurti.

To se, napomenuo je, posebno odnosi na albanski narod, s obzirom da je 4. jula 1918. godine, pre 108 godina, na 142. godišnjicu nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država, kao predstavnik albanske federacije „Vatra“ Fan Noli je razmenio nekoliko reči sa predsednikom Vudroom Vilsonom.

„Na predsedničkoj jahti na povratku ka Vašingtonu iz Mount Vernona, gde su odali počast grobu Džordža Vašingtona, Noli je iskoristio priliku da kaže predsedniku da bi primena njegovih principa o samoopredeljenju garantovala Albaniji njena prava. Predsednik Vilson je odgovorio našem eruditi tako što ga je uverio da će ti principi opstati jer će Sjedinjene Države voditi borbu za njih. Ono što mi Albanci nazivamo 'Londonska Albanija' zaista je spaseno nakon Prvog svetskog rata, delom i zahvaljujući principima utkanim u mirovni plan poznat kao 'Vilsonovih 14 tačaka'“, naveo je Kurti.

Ističe i da je manje od jednog veka kasnije, istim tim principima, pokrenuta i „borba za nezavisnost Kosova“.

„Pravo naroda Kosova na samoopredeljenje, koje je početkom 20. veka bilo žrtvovano u geopolitičkim igrama velikih sila, krajem tog veka i početkom narednog dobilo je najznačajniju podršku upravo od Sjedinjenih Američkih Država. Reči Džordža V. Buša 10. juna 2007. u Tirani: 'Bbolje pre nego kasnije, treba da kažeš ovde je došao kraj, Kosovo je nezavisno', spadaju među najvažnije datume u našoj novijoj državotvornoj istoriji. Dakle, u vremenskom okviru od gotovo jednog veka, od Londonske Albanije do nezavisnog Kosova, albanske borbe za samoopredeljenje dva puta dobijaju ključnu podršku američke nacije, koja je pre 250 godina proglasila svoje osnivanje pozivajući se na neotuđiva prava na život, slobodu i potragu za srećom“, napisao je Kurti.

Tekst Deklaracije o nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država, potpisan 4. jula 1776. godine, potvrđivao je volju izraženu dva dana ranije od strane delegata državnog parlamenta u Filadelfiji.

„Iako napisan (uglavnom od strane Tomasa Džefersona) u žurbi i pod pritiskom događaja tog vremena, postao je simbol nove epohe u istoriji političke misli. Koncept neotuđivih prava, koji je u temelju ove deklaracije, i danas ostaje radikalan. Pod neotuđivim pravima, osnivači američke nacije podrazumevali su ona prava koja ne mogu biti oduzeta čak ni uz pristanak njihovog nosioca. I danas, obezbeđivanje tih prava za sve ljude bez razlike ostaje civilizacijski zadatak čovečanstva. Uz najbolje želje za svetlu budućnost američke nacije, srećan 4. jul, srećna 250. godišnjica Sjedinjenih Američkih Država“, poručio je Kurti.