Kurti: Glas žrtava treba da se čuje, institucije posvećene pružanju podrške

Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je danas da su institucije Kosova posvećene tome da bol žrtava seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu više ne ostane u tišini jer, kako je rekao, svaka žrtva mora imati maksimalno poštovanje i zagarantovanu podršku, prenela je Kosova pres.

„Godinama je ovaj bol bio skriven zbog straha, stigmatizacije i nedostatka prostora da se izrazi. Komisija za priznavanje i verifikaciju statusa žrtava seksualnog nasilja tokom oslobodilačkog rata osnovana je kako bi se osiguralo da svaka preživela osoba ima priliku da se čuje, uz poštovanje koje zaslužuje. Svaka preživela osoba treba da ima vrata na koja može da pokuca bez straha, proces koji garantuje poverljivost i državu koja je ozbiljno sluša“, rekao je Kurti na okruglom stolu povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.

On je naveo da je Komisija do sada verifikovala 1.925 slučajeva seksualnog nasilja tokom rata, kao i da postoji značajan broj preživelih koji se i dalje ne prijavljuju zbog straha od stigmatizacije.

„Naša odgovornost leži u kontinuiranom jačanju napora da se informišu oni koji ispunjavaju uslove za prijavu. Moramo povećati našu posvećenost i saradnju sa građanima i partnerima kako niko ne bi ostao neinformisan i bez podrške. Njihov glas je neophodan u procesima koji prepoznaju patnju prošlosti i podstiču nadu u budućnost. Već smo odobrili i sprovodimo strategiju za tranzicionu pravdu. Takođe dokumentujemo počinjene zločine. Podržavamo preživele u prijavi Komisiji finansiranjem četiri ovlašćene organizacije“, rekao je Kurti.

Zamenik predsednika Skupštine Kosova Ardijan Gola rekao je da su se hiljade građana Kosova suočile sa tom vrstom zločinom tokom rata, dok je godinama, kako je rekao, ta rana tretirana kao privatna stvar, iako je bila kolektivna tragedija.

„Kosovo nije uvek stizalo tamo gde je trebalo da bude. Godinama je ova kategorija ostajala van direktne pravne zaštite. Tako je 2014. godine izvršeno prvo formalno priznanje, a 2017. je uspostavljen institucionalni mehanizam za priznavanje tog statusa, da bi 2018. godine je počela konkretna primena. Bila bi greška da priznanje, koliko god važno bilo, zaključi ovo putovanje. Nijedan pravni status, nikakva finansijska podrška, nikakvo državno obeležavanje ne zamenjuje pravdu, sve dok su počinioci na slobodi. Hajde da nastavimo da jačamo institucionalnu podršku preživelima u zdravstvu, psihosocijalnoj rehabilitaciji i u pravnom aspektu, a istovremeno nemojmo prestati da zahtevamo odgovornost za one koji su počinili ove zločine“, rekao je Gola.

Ministar za rad, porodicu i vrednosti borbe OVK Andin Hoti naglasio je da je uklanjanje barijera i predrasuda ključno za ublažavanje patnje žrtava i ostvarivanje pravde.

„Na Kosovu još uvek postoje muškarci i žene koji nikada nisu progovorili, koji svoju patnju drže u sebi – ne zato što nemaju šta da kažu, već zato što strah i stigma i dalje postoje. Deo patnje se ublažava ako uklonimo strah. Ministarstvo ima direktnu ulogu u podršci preživelima, kroz proces penzionisanja i obezbeđivanje beneficija koje proizilaze iz priznavanja njihovog statusa. Kroz ove mehanizme, ciljamo na održivu podršku i tretman sa dostojanstvom za sve“, rekao je Hoti.

Tvrdi da seksualno nasilje tokom rata „nije bila slučajnost, već organizovana državna politika Srbije“.

„Zbog toga, Srbija nije snosila nikakvu odgovornost, nije se izvinila i nije izvela pred lice pravde odgovorne za ove zločine. Ovo jasno pokazuje politiku Beograda čak i danas, mentalitet koji se nastavlja i nakon 27 godina“, kazao je Hoti.