Kurti: Kosovo ne balansira između Istoka i Zapada, vreme da region i politički postane deo Evrope

Kosovo ne balansira između Istoka i Zapada i jasno je posvećeno vrednostima zapadne demokratije, uz želju da se pridruži EU i Natou, izjavio je kosovski premijer Aljbin Kurti za „Noje Cirher Cajtung“ (NZZ). Kurti je naveo i da je sazrelo vreme da Zapadni Balkan konačno i politički postane deo Evrope, ali tvrdi i da svi u regionu žele da se pridruže EU, osim Srbije koja, kako kaže, „više ne može da blokira integraciju regiona u EU“. On je kazao i da u regionu „niko nema volje ni kapaciteta za međudržavno nasilje“.

„Ne balansiramo između Istoka i Zapada. Jasno smo posvećeni vrednostima zapadne demokratije. Želimo da se pridružimo EU i Natou. Turska, kao što znate, jeste članica Natoa – zato nabavljamo i opremu poput dronova TB2 od Bajraktara i drugih turskih sistema. Što se tiče Rusije, uvek smo održavali zdravu distancu“, rekao je Kurti.

Na konstataciju da „Rusija nastavlja da održava dobre odnose u regionu“, uzvratio je da će se region stabilizovati „čim ruski uticaj – posebno u Srbiji i Republici Srpskoj – opadne“.

„Unutar šest balkanskih zemalja nema ni volje ni kapaciteta za međudržavno nasilje. Hibridni uticaj Rusije kroz energetiku, vojsku i medije je problematičan. Prava promena zavisi od demokratskih snaga u Srbiji“, tvrdi Kurti.

Navodi i da Srbija više ne može blokirati integraciju celog regiona u EU.

„Više ne moramo čekati da se Srbija diferencira od Rusije. Štaviše, sa Severnom Makedonijom i Albanijom koje su već u Natou, proces dobija na zamahu – to je napredak. Srbija više nema ‘pravo veta’ nad regiono“, rekao je Kurti za NZZ.

Ističe da je sazrelo vreme da Zapadni Balkan konačno i politički pripadne Evropi, odnosno da se EU mora ponovo proširiti.

„Zalažem se za politiku volje, a ne samo prihvatanja. Do sada se Brisel previše fokusirao na to ko može biti primljen – manje na to ko želi da se pridruži. Od šest zemalja Zapadnog Balkana, pet u ogromnoj većini želi da se pridruži EU – sa izuzetkom Srbije. Ključna stvar je: one koji žele da se pridruže treba podržati. Kosovo je u procesu marljivog odgovaranja na upitnik Evropske komisije – koji sadrži hiljade pitanja. Ovaj proces integracije posebno jača pravosuđe i administraciju“, kazao je Kurti.

Povodom činjenice da pet zemalja EU još uvek ne priznaje Kosovo, naveo je da neke od njih, poput Španije i Grčke, „oklevaju“, ali prihvataju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i liberalizaciju viznog režima unutar šengenskog prostora.

„Španija sada takođe priznaje kosovske pasoše. S obzirom na pretnju koju Rusija predstavlja Evropi, više nemamo luksuz preteranog skepticizma među evropskim državama“, uveren je Kurti.

Na pitanje da li Kosovo uči od Švajcarske u pogledu vojnih pitanja, odgovorio je potvrdno, ali ukazao je da se u projektovanju oružanih snaga više usklađuje sa modelima Švedske i baltičkih zemalja, posebno u konceptu sveobuhvatne odbrane.

„Njihova situacija je jasna: Kada imate velikog suseda, morate drugačije razmišljati“, rekao je Kurti. Na konstataciju da se misli na Srbiju „koja je značajno povećala vojne izdatke poslednjih godina“, odgovorio je:

„Ja bih to rekao ovako: S obzirom na pretnju, ne možemo sebi priuštiti haos. Potreban nam je jasan red. Svaki građanin treba tačno da zna kakvu ulogu igra u slučaju katastrofe ili rata.“

Upitan da li to znači „u slučaju požara ili zemljotresa, kao i oružanog sukoba“, odgovorio je:

„Tačno. Štaviše, sledeći primer Poljske, uvodimo opštu bezbednosnu obuku za sve, posebno radi obrazovanja mladih ljudi.“

Na primedbu da je Kumanovski sporazum iz 1999. godine i dalje na snazi, prema kojem su mirovne snage Natoa zadužene za spoljnu bezbednost Kosova, te da li to utiče na planove, Kurti je rekao da to nije problem.

„Želimo da postanemo članica Natoa. Nato trenutno prolazi kroz period restrukturiranja i želimo da imamo koristi od toga i da mu doprinesemo. Formiramo dobrovoljnu rezervu, udvostručili smo broj vojnika, utrostručili izdatke za odbranu i učetvorostručili obuku naših oficira u okviru Natoa. Kosovo treba i biće sposobno da se brani. Ne vidimo sebe kao izolovanu silu, već kao deo Natoa. Shodno tome, nabavljamo vojnu opremu od zemalja članica Natoa – od protivtenkovskog oružja i dronova do mobilne artiljerije. Naša vojska stiče moderne kapacitete u ovim oblastima“, pojasnio je Kurti.

U vezi sa izbornim rezultatom njegove stranke, Kurti je naveo da je ostvarena najveća izborna pobeda do sada i da „oseća neverovatnu podršku javnosti“.

„Ali, sa ovim dolazi i izuzetna odgovornost. Ovaj mandat je, s jedne strane, mandat za bezbednost i zaštitu – s druge strane, želimo da investiramo“, kazao je Kurti i naveo da će milijardu evra biti izdvojeno za podršku malim i srednjim preduzećima, a dodatna milijarda za nacionalnu odbranu.

„U okviru ovog okvira, stvorićemo industrijsku osnovu, uključujući fabriku municije u Đakovici. Planiran je i novi nacionalni stadion sa 8.000 mesta, jer će Kosovo biti suorganizator Mediteranskih igara 2028. godine sa svojim evropskim partnerima“, dodao je Kurti.

Na pitanje da li bi energetika trebalo da bude hitnija, naveo je da Kosovo sprovodi studiju izvodljivosti za gasnu vezu sa Evropom.

„Imamo velike rezerve uglja koje trenutno pokrivaju osnovno opterećenje naše proizvodnje energije. Međutim, želimo da postepeno ukinemo ugalj na duži rok. Gasifikacija je, međutim, samo prelazno rešenje. Paralelno, fokusiramo se na obnovljive izvore energije. Takođe želimo da gradimo železničke pruge…“, kazao je Kurti.

Na konstataciju da bi železnica mogla bolje da poveže Kosovo na međunarodnom nivou, odgovorio je potvrdno, ističući da, prema evropskoj železničkoj mapi, Kosovo ima strukturno nepovoljan položaj na Balkanu.

„Takozvani koridori 8 i 10 zaobilaze našu zemlju. Ali veza sever–jug na Zapadnom Balkanu, železnički koridor 10, može nas povezati – posebno prema Grčkoj. Saobraćaj se ponovo povećava. Ovog puta, ne želimo samo da upravljamo njime, već da u njega strateški investiramo. Sa švajcarskom stručnošću – posebno u železničkom sektoru – i sa Švajcarskom kao prijateljskom zemljom partnerom, možemo veoma efikasno da kombinujemo radnu etiku, stručno znanje i investicije“, rekao je Kurti.

U vezi sa izborom predsednika Kosova, rekao je da je za to potreban kompromis sa opozicijom, te da dvotrećinska većina zahteva dijalog.

Na konstataciju da su to „novi, pomiriteljski tonovi“ od njega, a da je nekada bio „veliki buntovnik“ na Kosovu, Kurti je odgovorio da „nikada nije bio buntovnik bez razloga“ i da je uvek imao cilj. Danas je, dodaje, „premijer sa ciljem“.